Author Archive: Jana Nebo

rss feed

Uhvaćena u zamku, lako kao ptica

Uhvaćena u zamku, lako kao ptica

| September 8, 2015 | 0 Comments

Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako se smejem dok pišem. Moj […]

Continue Reading

Samo me nemoj opet u mladost gurnuti

Samo me nemoj opet u mladost gurnuti

| August 10, 2015 | 0 Comments

Kad ostanemo sami prstom dotakni srce moje da ozdravim. Ili me napravi ispočetka, možda kao list hartije ali bez reči kriva. Samo me nemoj opet u mladost gurnuti. Uzmi me za ruku, dovoljno će biti da zajedno ispišemo samo jedan tren – sjajan i čist. Jasna Đurđić

Continue Reading

Ptice će dovući sumrak

Ptice će dovući sumrak

| July 27, 2015 | 0 Comments

Dan kao razvučena guma I ja skamenjena na starom mestu. Ruku ne pomeram Nit misao nedrim. Ptice će dovući sumrak… I noć će biti kao dragi gost. Jasna Đurđić

Continue Reading

Eh da imam zvono malo

Eh da imam zvono malo

| July 22, 2015 | 0 Comments

Eh, da imam zvono malo U večeri da zazvonim! Da mi dukat sunce sine, Da mi biser zora kane, U bar moje oko levo, A u desnom da ostane Mali osmeh Tebe snenog. Jasna Đurđić  

Continue Reading

Samo senka jednog deteta

Samo senka jednog deteta

| July 13, 2015 | 0 Comments

Pratiš me, kad zakoračim u novi dan. Šepaš po praznim dlanovima; iza svakog ćoška – viriš. O, da si bar sećanje pa da se setim, nešto izgubljeno da ga tražim! Samo senka jednog deteta koje na leđima nosim i ne smem da ga probudim. Jasna Đurđić

Continue Reading

Koju god ruku da pružim – ukrašćeš mi liniju sa dlana

Koju god ruku da pružim – ukrašćeš mi liniju sa dlana

| June 29, 2015 | 0 Comments

Ovaj dan – krik koji se penje a ostaje nem. To bledo lice što me ne voli, ispod kapaka sakriveno. Kule na kojima kačih zastave jednim je dahom porušilo. Bledo lice. Ostaje da noć sakupljam u dlanove, posipam po sebi da brže od mene sede ostari Bledo lice. Koju god ruku da pružim – ukrašćeš […]

Continue Reading

I uzalud ti reči šarene

I uzalud ti reči šarene

| June 15, 2015 | 0 Comments

Ima nešto što reč ne govori Ono što naslutim u pokretu ruke U glasu koji mrvi Moju sigurnost.. I uzalud ti reči šarene Kojima me kitiš. I pre nego procvetaju Svaka će u trenu odati tajnu- Da ljubav nisu. Jasna Đurđić  

Continue Reading

Gde su mi ptice pobegle

Gde su mi ptice pobegle

| June 8, 2015 | 0 Comments

Ako se ne vidimo – neispričano će ostati u nekom ćošku. Ne može u dve reči nerečeno stati. Vazduh će biti plačljiv. Jezera u oku sama se praviti. Ali, nemoj! Ne plači! Skini kaput pretežak za tvoja ramena.. Samo ne pitaj nikad više zoru kad prerano bane – Gde su mi ptice pobegle. Jasna Đurđić

Continue Reading

Suza na pragu i krhotine stakla

Suza na pragu i krhotine stakla

| June 4, 2015 | 0 Comments

Bio je to nekad dom, nekad vašarište Nekad arena Suza na pragu i krhotine stakla I neka tuđa deca.. Sve to ponesoh i sad se pitam Kako niko ne primeti To staklo što i dalje reže, I boli. Jasna Đurđić

Continue Reading

Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla

Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla

| May 26, 2015 | 0 Comments

Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla Ili me u jagnje pretvoriti I umesto rane novo srce staviti I osmeh da lečim one što razboleh. Obradovaćeš Ti ako ja ne budem umela.. Suzu obrisati jednom rečju Umesto svih rukava na ovom Osedelom svetu. Jasna Đurđić

Continue Reading