Author Archive: Jana Nebo

rss feed

Samo me nemoj opet u mladost gurnuti

Samo me nemoj opet u mladost gurnuti

| August 10, 2015 | 0 Comments

Kad ostanemo sami prstom dotakni srce moje da ozdravim. Ili me napravi ispočetka, možda kao list hartije ali bez reči kriva. Samo me nemoj opet u mladost gurnuti. Uzmi me za ruku, dovoljno će biti da zajedno ispišemo samo jedan tren – sjajan i čist. Jasna Đurđić

Continue Reading

Ptice će dovući sumrak

Ptice će dovući sumrak

| July 27, 2015 | 0 Comments

Dan kao razvučena guma I ja skamenjena na starom mestu. Ruku ne pomeram Nit misao nedrim. Ptice će dovući sumrak… I noć će biti kao dragi gost. Jasna Đurđić

Continue Reading

Eh da imam zvono malo

Eh da imam zvono malo

| July 22, 2015 | 0 Comments

Eh, da imam zvono malo U večeri da zazvonim! Da mi dukat sunce sine, Da mi biser zora kane, U bar moje oko levo, A u desnom da ostane Mali osmeh Tebe snenog. Jasna Đurđić  

Continue Reading

Samo senka jednog deteta

Samo senka jednog deteta

| July 13, 2015 | 0 Comments

Pratiš me, kad zakoračim u novi dan. Šepaš po praznim dlanovima; iza svakog ćoška – viriš. O, da si bar sećanje pa da se setim, nešto izgubljeno da ga tražim! Samo senka jednog deteta koje na leđima nosim i ne smem da ga probudim. Jasna Đurđić

Continue Reading

Koju god ruku da pružim – ukrašćeš mi liniju sa dlana

Koju god ruku da pružim – ukrašćeš mi liniju sa dlana

| June 29, 2015 | 0 Comments

Ovaj dan – krik koji se penje a ostaje nem. To bledo lice što me ne voli, ispod kapaka sakriveno. Kule na kojima kačih zastave jednim je dahom porušilo. Bledo lice. Ostaje da noć sakupljam u dlanove, posipam po sebi da brže od mene sede ostari Bledo lice. Koju god ruku da pružim – ukrašćeš […]

Continue Reading

I uzalud ti reči šarene

I uzalud ti reči šarene

| June 15, 2015 | 0 Comments

Ima nešto što reč ne govori Ono što naslutim u pokretu ruke U glasu koji mrvi Moju sigurnost.. I uzalud ti reči šarene Kojima me kitiš. I pre nego procvetaju Svaka će u trenu odati tajnu- Da ljubav nisu. Jasna Đurđić  

Continue Reading

Gde su mi ptice pobegle

Gde su mi ptice pobegle

| June 8, 2015 | 0 Comments

Ako se ne vidimo – neispričano će ostati u nekom ćošku. Ne može u dve reči nerečeno stati. Vazduh će biti plačljiv. Jezera u oku sama se praviti. Ali, nemoj! Ne plači! Skini kaput pretežak za tvoja ramena.. Samo ne pitaj nikad više zoru kad prerano bane – Gde su mi ptice pobegle. Jasna Đurđić

Continue Reading

Suza na pragu i krhotine stakla

Suza na pragu i krhotine stakla

| June 4, 2015 | 0 Comments

Bio je to nekad dom, nekad vašarište Nekad arena Suza na pragu i krhotine stakla I neka tuđa deca.. Sve to ponesoh i sad se pitam Kako niko ne primeti To staklo što i dalje reže, I boli. Jasna Đurđić

Continue Reading

Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla

Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla

| May 26, 2015 | 0 Comments

Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla Ili me u jagnje pretvoriti I umesto rane novo srce staviti I osmeh da lečim one što razboleh. Obradovaćeš Ti ako ja ne budem umela.. Suzu obrisati jednom rečju Umesto svih rukava na ovom Osedelom svetu. Jasna Đurđić

Continue Reading

Ovde niko ne živi

Ovde niko ne živi

| May 18, 2015 | 0 Comments

Ne pitam više Da li će zima Doneti samo belo; Ni da li će sećanje Uspeti da se seti Da li je tamo samo mir Ili ipak neka ruka teši! Ovde niko ne živi I glas ne putuje, Ne odzvanja Ne čuje. Samo belo na dlanu na sklopljenim Belim kapcima. Jasna Đurđić

Continue Reading