Jasan Pogled
A onda će doći jutro kad ćešNečujno kao svitanjeUći u moju sobuI vidjetiDa mene više nemaCjelivaćešRuho u kojem sam boravioSuzama ga okapatiDlanovimaHladnogGrijatiA ja ću tePrstima odzraka svjetlosnihMilovatiOdozgorSa visinaU koje si godinamaGospodaru SvjetovaSlala molitveDa me čuvaMilovaću teNad suho moje ruho nadnesenuI NjemuGospodaru SvjetovaKazivati molitvuDa te čuvaDa te čuvaDa te čuva Abdulah […]
(upad na novogodišnje svirke) Koliko smo puta 31. decembra sahranili sami sebe i skupili snage, negde pre ponoći da pobacamo drlje i pidžame ružičaste filmove, najlepše želje skinemo odeću s drveća oduvamo prašinu s prskalica i s kesama za đubre u džepovima čestitkom iz second hand-a i mrtvim golubom na […]
Bacam se raširenih rukuu sve što nudi zaborav padam i sanjamo svim propuštenim životima čekamda me neko uhvati da istisne iz menenaslage sala i tuge da me uhvati za vrati podigneu ravan sa svojim očima i pogledom kažeda želi samo mene Aleksandra Leković
Soothe me, with the atmosphere of salt and cinnamon-red skies. Touch me, with a lifetime of understanding. Bribe me, with bridges not burnt. I’m no stranger to eyes brimming with joy, I ache for the words forgotten, sunsets, old books, and wine. My musings lay drenched on the pavement of […]
Što li sam navalio da ga ne treba koristiti, samo Savaot zna.Ti me ubjeđuješ da mora, ako će hljeb na nešto da liči.Tvrdoglavim da ne mora i da je to jedna od zabluda savremenogčovječanstva u podznaku – pekarstva.Onda ti pomenem svoju strinu planinarku koja je mijesilahljeb bez kvasca.– Verovatno je […]
Kažem da je svet nastao iz semena, semena sveta. To seme je jedna misao. Nastao je u pomirenju i nerazumevanju jedne misli, koja je sama sa sobom opštila. Neki bi to nazvali monologom, ali kako nazvati monolog koji je dijalog, između jedne jedine misli. Unologom bi bilo prikladno, i sasvim […]
Sakupljao sam plastiku i gutljaje za apostole lomio sniženja i besplatne minuteo modrice koje ne dolaze zalupio vrata januarskim računima i Slavama nasukani, propušteni pozivi ne čekaju više nikoga kao crna ptica, kad vraća fiskalni kroz staklo tržnog centra… Goran Živković
Stavim krišom tvoje naočare i sve se nekako čudim.Prosto rečeno: ne odgovaraju mi.A čudim se i kako ne možeš bez njih…Ja bih mogao.I kad se malo ljutneš, ostavim te na miru.– To što ti možeš bez naočara ne znači da mogu i ja –tako mi nekako objasniš.Malo prekora u glasu, […]
Ne laži me,Jer ja sam pesnica veka,Kosmos se igra igračkama mojih godina,O mom srcu raspravljaju gladi i lebdenja,Kvartovi moje unutrašnjosti čekaju korake epohe,Moje veštine su oči simbola,Moj nered sriče tvoje redoslede,Moj dnevnik pokrštava ekspresije,Moja popularnost se vere po krovovima svih jednostavnosti,Ne laži me,Noć krvi je propaganda realnosti,Razoružavam kontinente okrutnosti,Moji govori […]
Sve hoću da ti napišem pesmu Ali ne znam šta me blokira Ti si baraba Barbara vičem Samo zato što si u Bernu koji sanjam kao izbavljenje Ti si Barbara anđeo čuvar Moje mašte koja je nemirna Jer si i krv i telo i srce i nasleđe Kulture i nekulture […]