O prožimanju duša
Meterlinkovo proročanstvo: „Doći će vreme, i ono nije daleko, u kojem će se duše prožimati bez posredovanja tela.“ Jedan Morijakov lik saznaje za to podsticajno proročanstvo od žene koja voli ćutke i beznadežno.
Obezvređivanje tela
Ta mračna, licemerna, spiritistička Meterlinkova rečenica dolazi, preko Emanuela Kanta, još od orfičara: zemaljski život je sama tuga i jad, i samo kroz odricanje i pročišćenje možemo pobeći iz zatvora za dušu koji predstavlja telo, e da bismo uzleteli do zvezda. To je, otprilike, projekat izvesnih vegetarijanaca, apstinenata I spiritista, a osim njih i poznatog dramaturga Džordža Bernarda Šoa.
Orfički prezir se seli u Sokrata, a iz Sokrata u hrišćanstvo. Kada se religija sekularizovala, s jedne strane je nastala trilogija Sloboda-Jednakost-Bratstvo, a sa druge naturizam – laičke religije koje takođe imaju svoje fariseje I božje ijude. Za autentičnim osećanjem pada usledio je konvencionalizam, licemerje tela, i nastala su dva poretka: poredak isključivo telesne ljubavi javne kuće i pornografije, koju dehumanizovano društvo obavlja u tajnosti, i duhovna ljubav, isključivo platonska. Obe su nesrećne apstrakcije, jer je duša srasla za telo kao izraz za lice.
Ernesto Sabato
Pojedinac i univerzum
