Anatomija Fenomena

Elegija za Andriju Maurovića [Tema: Miodrag Brkica Vuković]

Slavku Draginčiću i Zdravku Zupanu

1.

nesumnjivo najupečatljivija
autorska ličnost
stvaralac koji je

svojim delom

obeležio čitavu epohu
jugoslovenskog stripa rođen je
29. marta 1901.
u malom mestu
muo kod kotora

bio je slab đak i
prema sopstvenim rečima
ništa ga nije interesovalo
osim crtanja

2.

početkom dvadesetih godina
obreo se u zagrebu
sa željom da svoje obrazovanje
nastavi
na likovnoj akademiji
zbog teške materijalne situacije
bio prinuđen da
odustane
i vrati se
u rodno mesto
zahvaljujući
finansijskoj pomoći sugrađana
svojoj velikoj upornosti
sledeće godine je
ipak
uspeo da se upiše i tako
započne
toliko željene
studije slikarstva

3.

međutim
uporedo s učenjem
morao
je da se izdržava obavljajući
razne
grafičke poslove
zbog čega je pao
u nemilost pojedinih
profesora

na kraju je definitivno udaljen s akademije
više nikada neće ostvariti svoj životni san da
postane
akademski slikar

4.

razočaranje i
ogorčenost
veoma brzo
su
ustuknuli pred
neiscrpnom energijom
i
raskošnim talentom
mladog umetnika
on se
tih godina
neumorno
troši

u tom periodu
radio je gotovo svu
grafičku opremu u zagrebu
za kratko vreme
postao
najbolje plaćeni
primenjeni umetnik

5.

maurović
se odmah
predstavlja kao
potpuno zreo stvaralac
što je bez sumnje
u značajnoj meri
posledica njegove
višegodišnje aktivnosti u
crtanju ilustracija
rada na raznim
grafičkim poslovima

6.

međutim
ako se time može objasniti
snaga njegovog crteža

osećajno kontrastiranje
svojstveno samo oprobanom ilustratoru
vizuelna dinamičnost
toka radnje
postignuta filmskom tehnikom pogleda
mogla je
nastati
samo kao
unutrašnji poriv
andrije
maurovića a
ne kao posledica
iskustvene spoznaje

u tome i
jeste
najveća vrlina
maurovićevog rada na stripu

7.

on
jednostavno nikad
nije
imao potrebe
da prepisuje
od drugog autora

sva saznanja o mediju
crpeo je iz
sopstvenog umetničkog bića
koje ga je
neprekidno
teralo na nova traganja

8.

za andriju
maurovića
nikako se
ne može reći da je bio
žanrovski opredeljen
autor
crtao je stripove sa naučnofantastičnom podlogom
pustolovne storija
ulazio u
istorijske obrade
davno proteklih vremena
prihvatao se
crtanja
adaptiranih književnih dela čak i
stripova s kriminalističkim zapletima

ipak
jednom žanru
maurović je
bez sumnje
posvetio više pažnje
a
postignuti rezultat
kritika je bez pogovora proglasila
najvrednijim
u njegovom celokupnom opusu

9.

reč je
naravno o
vesternu
izuzetnim ostvarenjima
trojica u mraku
sedma žrtva
gospodar zlatnih bregova
sablast zelenih močvara
poslednja pustolovina
starog mačka

10.

tokom rata
maurović 1943
prihvata
saradnju sa
zabavnikom
interesujući se samo za istorijske teme
prihvata se crtanja šest novih storija ali će
svega tri
uspeti da dovede do završetka
zbog maurovićevog odlaska u
partizane
preostale stripove nastaviće da crtaju drugi
autori

11.

posle oslobođenja
maurović se već krajem 1945 godine javlja stripom
mrtvački brod

a onda će uslediti
duga
petogodišnja pauza

12.

ubrzo
ponovo dolazi
do izražaja
nepresušna energija velikog
stvaraoca
u period
od 1951 do 1954 maurović će
crtati stripove
za više listova i s 16 novih storija
znatno povećati
ionako impozantnu brojku
dotadašnje produkcije

godine 1955 maurović započinje saradnju s
popularnim
plavim vjesnikom tokom koje će zaći u
takozvanu
kolorističku fazu
kreirati nekoliko
impresivnih dela

13.

do 1969 kada će
definitivno prekinuti
javni rad na stripu
maurović će objaviti još nekoliko ostvarenja
od kojih će
dva proisteći iz
želje
da se obnovi
pomalo zaboravljena popularnost
starog mačka

14.

narušenog zdravlja
iscrpljen prekomernim radom
neurednim životom
andrija maurović
povlači se
u dugogodišnju osamu i askezu

postaje vegetarijanac
ne čita
novine
ne gleda
televiziju
ne pali
svetlo
ne upotrebljava rešo
kreće se po svom ateljeu
polunag
čvrsto veruje
u neminovnu propast sveta
u trenucima predaha
crta olovkom
jedinstvene
porno stripove

15.

Umro
je
septembra
1981
godine
gotovo
u
istom
trenutku
kada
je
iz
štampe
izašao
luksuzno
opremljen
album
s
njegovim
ostvarenjima

16.

Klub
crtača stripova iz kotora nosi njegovo
ime

Miodrag Brkica Vuković

3 Komentara

  1. Zoran Djukanovic

    Nije navedeno odakle je elegija. Po pretpostavci na osnovu guglanja, iz knjige poezije Miodraga Brkice Vukovića „Crtač stripova“ koja je 1983. godine objavljena u izdanju Književne omladine Crne Gore?

    • Bash

      Elegija je preuzeta iz knjige Miodraga Vukovića Sam među Ircima – izabrane priče
      izdavač Centar savremene umjetnosti Crne Gore.

      • Zoran Djukanovic

        Hvala, Bash.

        Pisac i književni kritičar Vasa Pavković kaže da se Elegija nalazi i u knjizi „Crtač stripova“.

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.