PET NEZAVRŠENIH PRIČA
Dragi Jakove Semjonoviču,
- Neki čovek je, zaletevši se, sa takvom snagom udario glavom o kovačnicu, da je kovač odložio malj na stranu, koji je držao u rukama, skinuo kožnu pregaču i, zalizavši dlanom kosu, izašao na ulicu da pogleda, šta se desilo.
- Ovde je kovač ugledao čoveka koji je sedeo na zemlji . Čovek je sedeo na zemlji i držao se za glavu.
-
“Šta se desilo?” – upita kovač. “Jaoj!” – reče čovek.
-
Kovač je čoveku prišao bliže.
-
Prekidamo priču o kovaču i nepoznatom čoveku i počinjemo novu priču o četiri prijatelja harema.
-
Bila jednom četiri ljubitelja harema. Smatrali su da je prijatno imati u isti mah po osam žena. Okupljali su se uveče i raspravljali o haremskom životu. Pili su vino; napijali se; padali pod sto; povraćali. Bilo je odvratno gledati ih. Ujedali su jedan drugoga za noge. Nazivali se ružnim rečima. Puzali na svojim trbusima.
-
Prekidamo priču o njima i počinjemo novu priču o pivu.
-
Stajaše bure sa pivom, a pored je sedeo filozof i razmišljao: “Ovo bure je ispunjeno pivom; pivo previre i jača. I ja svojim razumom hitam po vrhuncima iznad zvezda i jačam duhom. Pivo je napitak, koji teče prostorom, ja sam isto napitak koji teče vremenom.
-
Kada je pivo zatvoreno u buretu, ono nema gde da teče. Zaustavi li se vreme, i ja ću stati.
-
Ali, ne zaustavi li se vreme, i moj tok je nesumnjiv.
-
Ne, pa bolje neka i pivo slobodno teče, budući da je suprotno prirodnim zakonima da stoji na mestu”. I s tim rečima filozof otvori slavinu na bačvi, i pivo se izli na pod.
-
Dosta smo ispričali o pivu; sada ćemo da pričamo o bubnju.
-
Filozof je udarao u bubanj i vikao: “Ja pravim filozofsku buku! Ta buka nije potrebna nikome, ona čak svima smeta. Ali ako ona svima smeta, to, znači, da nije od ovoga sveta. A ako ona nije od ovoga sveta, tad je od onoga sveta. A ako je od onoga sveta, onda ću da je pravim”.
-
Dugo je filozof bubnjao. Ali da mi ostavimo ovu bučnu priču i pređemo na sledeću tihu
priču o drveću.
- Filozof je šetao ispod krošnji drveća i ćutao, zato što ga je napustilo nadahnuće.
Danil Harms
- marta 1937.
Obožavam Danila Juvačova