Ne želim ništa da pretačem u poeziju [Tema: Leonard Koen]

| July 9, 2016 | 0 Comments

leonard-cohen

Fenomen: Leonard Koen (1)

Piše: Dezmond Pejsi

Dezmod Pejsi je tekst napisao 1967. godine. Ovaj Pejsijev ogled ujedno predstavlja suštinu predavanja koje je iste godine autor održao na Univerzitetu Ser Džordž Vilijams u Montrealu.

Nazivajući figuru Leonarda Koena fenomenom, imao sam na umu kvantitet, kvalitet i raznovrsnost njegove delatnosti. Premda još uvek tridesettrogodišnjak, Koen je objavio četiri knjige stihova i dva romana uspevši da stekne nacionalan, ako ne i internacionalan ugled svojim čitanjem poezije, pevanjem folk pesama i gitarskim umećem. Nјegova najbolјa pesnička ostvarenja poseduju lirsku gracioznost i verbalnu upečatlјivost; njegova dva romana mudra su i proniclјiva u pogledu svog sadržaja i sofisticirana u tehničkom smislu podjednako kao i drugi romani pisani na engleskom jeziku u periodu od Drugog svetskog rata; njegov glas, magično intoniran, hipnotizuje publiku, naročito adolescentsku, dovodeći je u stanje blaženstva, pa čak i milosti.

U ovom radu najveću pažnju nameravam da poklonim Koenovom drugom romanu Divni gubitnici (1966), njegovom najimpresivnijem pojedinačnom domašaju i, prema mom mišljenju, najkompleksnijem, najeruditnijem i najčarobnijem kanadskom romanu ikada napisanom. S obzirom na to da Divni gubitnici ne predstavlјaju usamlјeno i izolovano delo, nego kulminaciju Koenove karijere do sadašnjeg trenutka, započeo bih sagledavanjem načina na koji su njegova druga književna ostvarenja dovela do ovog romana obogativši njegovo razumevanje.

Naslov Koenove prve zbirke pesama Hajde da poredimo mitologije (1956) mogao bi se gotovo podjednako pripisati njegovom poslednjem romanu koji je, pored svega ostalog, i vežba iz komparativne mitologije. Od prvog momenta Koen je pokazivao interesovanje za mitologiju i magiju, za imaginativne obrasce koje je čovek u svim vremenima i na svim prostorima osmišlјavao kako bi uneo red, dao značenje, svrhovitost i pravac svom svetu.

U Hajde da poredimo mitologije pesnik je poglavito okupiran sličnostima i razlikama između hebrejske mitologije, bliske njegovom porodičnom okruženju, i hrišćanstva, preovlađuju- ćeg u njegovoj okolini, premda je do perioda kada je napisao Divne gubitnike, Koen postao mnogo obuhvatniji, više ekumenski, vaselјenski orijentisan.

„Elegija“, prva pesma zbirke Hajde da poredimo mitologije, izlaže niz karakteristika koje se ponavlјaju tokom celokupnog Koenovog rada: njegovo skoro čudesno kontrolisanje i podešavanje verbalne melodije, njegovu senzualnu osobenost, emfatično dopiranje njegove imaginacije i fascinaciju situacijama koje združuju nasilnost i nežnost čime se poja- čavaju efekti oba osećaja. U njoj se takođe, po prvi put, zapaža iskrsavanje teme traganja – ovde, kao što to obično kod Koena biva, traganja za izgublјenim ili nepoznatim Bogom, misterioznim, nepristupačnim, ali privlačnim i zanosnim. Koen je zapravo, poput svog srodnika po poreklu Spinoze (na kojeg, uostalom, često aludira), čovek opijen Bogom.

Pored teme religije, u Hajde da poredimo mitologije gotovo podjednako je istaknuta tema seksualnih užitaka. U Koenovoj književnosti zaista, baš kao i u antičkim mitologijama, religija i seks tesno su povezani: premda ova veza svoj vrhunac dostiže u Divnim gubitnicima, njen zametak prisutan je upravo u prvoj Koenovoj zbirci stihova.

Ova dvostruka potraga – za Bogom i seksualnim ispunjenjem – motivisana je prepoznavanjem i priznavanjem individualne ranjivosti, kao i do granica očaja izraženim osećanjem usamlјenosti. Samoća i sredstva pomoću kojih bi se ona izbegla – sredstva nekad tragična, nekad patetična, nekad makar i privremeno uspešna – tvore jednu od osnovnih, rekurentnih tema Divnih gubitnika. Ona se nadalјe zapaža u pesmi „Letnja noć“ iz prve Koenove pesničke zbirke:

I devojka u mom naručju
Odvojila se odjednom viknuvši u ime svih nas
Upomoć! Upomoć! Sama sam. Suptilnost sva je nestala
i bilo je budalasto biti očigledan pred polјem i nebom,
stručnjacima za jednostavnost. Pa smo jurnuli drumom,
u svojim blindiranim kolima, nazad ka rashlađenim domovima.

Ovakvim naglašavanjem ozbilјnih, teških i tragičnih aspekata zbirke Hajde da poredimo mitologije moguće je zapasti u ignorisanje dosetlјivosti i duhovitosti koje ovde, kao i u svim Koenovim delima, doprinose raznolikosti njegovog sveta obezbeđujući kontrastni pol njegovoj viziji.

Divni gubitnici su tako, u izvesnom smislu, humoristički roman, moderna verzija pikarskog romana. Među ranim Koenovim pesmama postoji nekoliko primera piščevog izvanrednog smisla za komično, među kojima je verovatno najuspeliji onaj demonstriran u pesmi „Muva“:

U svom crnom oklopu
kućna muva marširala je bojištem
Frejinih usnulih bedara
nesmetena mekom rukom
što se maglovito micala
da bi privela kraju njenu vežbu.
I uništilo mi je dan – ta muva, koja nikad nije žudela
da je šarmira ili joj udovolјi,
trebalo bi da korača smelo po tom tlu.
Pokušavah očajnički
da opustim svoja klecajuća kolena.

Pesnička zbirka Kutija sa začinima zemlјe (1961) pojačava teme religije, seksualne afirmacije i njihovo učestalo poistovećivanje u Koenovom delu. Ljubavnu igru slavlјenu u gotovo hipnotičkoj nežnosti u pesmi „Imaš lјubavnike“ moguće je uporediti sa ritualom, dok gubitak samosvesti u telesnom sjedinjavanju postaje paradigma mistične epifanije.

Za Koena je stanje seksualne ispunjenosti praktično sinonim za osećanje blaženstva i milosti dosegnuto kroz molitvu: zadovolјstvom bremenit lјubavnik oseća sopstveno biće kao deo univerzalne harmonije. Upravo ovakvo gledište apostrofirano je u pesmi „Posedujući sve“:

Pošto si blizu
sve što lјudi čine, posmatraju,
ili sade jeste blizu, jeste moje;
galebovi koji lagano lepršaju, tiho pevaju,
na koplјima vetra;
gvozdena kapija iznad reke;
most koji između kamenih prstiju nosi
njenu hladnu sjajnu bisernu ogrlicu.
(….)
Sa tvojim telom i tvojim glasom
ti si govorila u ime svih,
ja više nisam stranac,
poistovetila si me sa korenom i galebom i kamenom…

(Uzgred, slika ogrlice u osmom stihu postaje jedan od tematskih simbola Divnih gubitnika.) Identifikacija religije i seksualnih uživanja takođe je prisutna u pesmi „Sveštenik kaže zbogom“, u kojoj je duhovno lice lјubavnik, dok se za požudu ističe da „gori poput vatre u svetom drvetu“.

Najupadlјivije poistovećivanje religiozne sfere i plotskog iskustva dato je u pesmi „Svečanost“ u kojoj čin felacija prerasta u ceremoniju blisku faličkom obožavanju iz doba antičkog Rima, a seme muškarca se označava kao „blagoslov“. Jasno afirmativan ton ove pesme na račun telesnih uživanja zasigurno pruža potporu onim kritičarima Divnih gubitnika koji nalaze satirsku nepristojnost i odvratnost u romanesknim seksualnim scenama. Veličanje svih vidova seksualne aktivnosti, koliko god ovo konvencionalnom uhu zvučalo perverzno, pod uslovom da ona ne uklјučuje apsolutnu okrutnost i ubilačko delovanje, nesumnjivo predstavlјa organski deo Koenove filozofije. Pored zagovaranja nežnosti i glorifikacije telesnog, u zbirci Kutija sa začinima zemlјe prisutne su i tamnije teme: lјudska ranjivost, usamlјenost, nasilјe i surovost. Koen jeste romantičan, ali ne pripada tipu romantičnog optimiste koji ignoriše ili poriče postojanje zla. Tako gorčina poniženja i lažni oblici postojanja nametnuti Jevrejima dominiraju u pesmi „Genije“, dok se oporost prevarenog lјubavnika zapaža u tvorevini „Pesma rogonje“. Upravo druga po redu navedena pesma sjajna je ilustracija Koenove prilagodlјivosti u pogledu materije (sadržaja) i manira (forme). Pesma počinje izrazima gneva transformišući se u humor i samoizrugivanje; u stilskom smislu, ona podrazumeva smenu uobičajene Koenove melodijske lјupkosti, hrapave, grube kolokvijalne dikcije i srditog ritma:

Ako ovo izgleda kao pesma
mogao bih te na samom početku upozoriti
da mi to nije bila namera.
Ne želim ništa da pretačem u poeziju.
Znam sve o njenom udelu
ali to nije bitno u ovom času.
Ovo je samo između tebe i mene.
Lično baš me briga ko je koga namamio:
u stvari pitam se šta se to mene uopšte tiče.
Ali muškarac nešto mora da kaže.
Ti si nju oborio sa pet Mek Kjuan piva,
odveo je u svoju sobu, izabrao prave ploče,
i za sat-dva sve je bilo gotovo.
(…)
Ono što doista ne podnosim
jeste što je sve kao nekad:
ja sam još uvek nekakav prijatelј,
još uvek sam nekakav lјubavnik.
Ali ne zadugo:
zato ovo i govorim vama dvoma.
Stvar je u tome ja se pretvaram u zlato, pretvaram se
u zlato.
Dug je to proces, kažu,
događa se po fazama. Ovim vas obaveštavam da sam se već pretvorio u
ilovaču.

Specifično predosećanje Divnih gubitnika u zbirci Kutija sa začinima zemlјe oličeno je i u pojavi mehaničke lјubavnice iz pesme „Devojka-igračka“, kojom se dalјe asocira Danski Vibrator iz romana. Ova pesma takođe figurira kao jedan od prvih indikatora Koenove op- činjenosti svetom mašina, koji potom postaje važan tematsko-motivski činilac oba piščeva romana. U pomenutoj pesmi, kao i u romanima, Koenov stav prema mašinama je ambivalentan: mehanizovana stvarnost istovremeno je zastrašujuća i primamlјiva. „Devojka-igračka“ je, zahvalјujući svojim aluzijama na Jejtsovu pesmu „Jedrenje u Vizantiju“ („čuvene zlatne ptice“, „žežene figure“), takođe precesija snažnih jejtsovskih uticaja prisutnih u Divnim gubitnicima.

Nastaviće se

Tags: ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Ne želim ništa da pretačem u poeziju [Tema: Leonard Koen]

by admin time to read: 6 min
0