Piše: Karl Šlehta
1844.15. oktobra Fridrih Vilhelm Niče rođen u Rekenu kod Licena kao prvo dete sveštenika Karla Ludviga Ničea (r. 1813. kao sin sveštenika) i njegove supruge Franciske, rođ. Eler (r. 1826. kao ćerka sveštenika).
1846.Rođenje sestre.
1848.Rođenje brata.
1849.0čeva smrt; prema dijagnozi lekara Opolcera iz Lajpciga, od „razmekšanja mozga“ . O sestrinom krivotvorenju izvora u vezi s tim up. HKG, W I, 4. I 450. (Historisch-kritischen Gesamtausgabe, 1933-42]; dalje: Richard Blunck, Friedrich Nietzche, Kindheit und Jugend, Minhen/Bazel, 1953, str. 32.
- Smrt brata; prema majčinom iskazu, od grčeva prilikom izbijanja zuba. Preseljenje porodice u Naumburg. Polazak u građansku školu za dečake; prvo prijateljstvo sa Vilhelmom Pinderom i Gustavom Krugom.
- Prelazak trojice prijatelja u jedan privatni institut, pripremnu školu za Gimnaziju pri katedrali.
- Prelazak u peti razred Gimnazije pri katedrali. Prvi pokušaji komponovanja.
- Preko leta na raspustu zbog bolova u glavi i očima.
- Niče dobija mesto na Zemaljskoj školi Porta.
- Prvo prijateljstvo sa Paulom Dojsenom.
- Niče, Pinder i Krug osnivaju književno i muzičko udruženje „Germanija“.
1861.Gustav Krug upoznaje Ničea sa klavirskim izvodima iz Tristana. Vlastite kompozicije. Konfirmacija, zajedno sa Paulom Dojsenom. Niče često fantazira za klavirom. Prvi susret sa Karlom fon Gersdorfom.
- Česte glavobolje. Primedba u bolesničkoj knjizi u Porti: „Niče je snažan, dežmekast čovek sa upadljivo ukočenim pogledom, kratkovid i često ga muči glavobolja. Njegov otac je mlad umro od razmekšanja mozga i bio je rođen u poodmaklom dobu svojih roditelja; sin u vreme kada je otac već bio bolestan. Još nisu vidljivi nikakvi teži znaci, ali neophodno je uzimati u obzir antecedencije.”
- Matura; rad: „De Theognide Megarensi“. Abitura: odličan u tri glavna predmeta; iz matematike četiri. Putovanje Rajnom sa Paulom Dojsenom; veliki uspeh sa klavirskim fantazijama. Univerzitet u Bonu: dva semestra filologije i teologije. Stupanje u studentsko udruženje „Frankonija”. Veoma mnogo komponuje.
- Prvo razilaženje sa majkom zbog njegove čvrste odluke da napusti studije teologije. Oduševljeno učešće na kelnskom muzičkom festivalu. U leto „jaki reumatizam” (up. pismo Karlu fon Gersdorfu od 4. avgusta; na pitanje da li se radi o meningitisu izazvanom infekcijom, up. R.Blunck, nav. delo, str. 160. Prema Blunkovom savesnom prikazu, teško se može sumnjati da je Niče kasnije, u Lajpcigu, kod dva lajpciška lekara bio lečen od sifilisa). Istupanje iz „Frankonije”. Od jeseni na univerzitetu u Lajpcigu: četiri semestra filologije. 25. novembra pristupno predavanje njegovog učitelja Ričla. Krajem oktobra/početkom novembra otkriće Šopenhauera. U decembru, na Ričlov podsticaj, osnivanje „Filološkogudruženja”. Vlastite kompozicije.
1866.18. januara prvo Ničeovo predavanje u „Filološkom udruženju”: o „Poslednjoj redakciji Teognida“ ; nudi rukopis Ričlu. 24. Februara odlučujuća poseta Ričlu: „(Ričl) je rekao… da još nikad nije kod nekog studenta trećeg semestra mogao da vidi nešto slično po strogom metodu i sigurnosti kombinacije…To je vreme kada sam bio rođen kao filolog…“ (up. III, 135). Na leto prvi planovi da se otpočne univerzitetska karijera; otkriće „Istorije materijalizma“ Fridriha Alberta Langea. Prvo poznanstvo sa Ervinom Rodeom. U avgustu na ferijama, putovanje sa Rodeom u Češku šumu. Beg pred kolerom za Kezen. Svira klavirski izvod iz Valkira sa „vrlo pomešanim osećanjima”. U novembru univerzitet postavlja nagradnu filološku temu: „De fontibus Diogenis Laerti“ . Posete operi i pozorištu; oduševljenje Hedvigom Rabe; zanesenost „sentimentalnom“ Zuzanom Klem. U odnosu prema ratu 1866, Niče je bio „razbesneli Prus“. Prilog istoriji Teognidove zbirke izreka. – 9. oktobra početak vojne službe u konjičkom odeljenju jedne regimente poljske artiljerije u Naumburgu. Ničeov rad o Laertiju biva nagrađen. Studije Demokrita: Kritika moderne filologije i „istorizma”. Kompozicije.
1868.De Laerti Diogenis fontibus I, II. – U martu nesreća prilikom jahanja. Plan da sa Ervinom Rodeom 1869. na neko vreme ode u Pariz; plan disertacije na temu „Pojam organskog od Kanta“ . Čvrsta odluka da habilitira u Lajpcigu. U julu lečenje u Bad Vitekindu. 15. Oktobra kraj vojne službe. 28. oktobra potpuno „preobraćanje” Vagnerovoj muzici prilikom slušanja uvertira za Tristana i Majstore pevače\ istog dana Ervinu Rodeu: „Nemam srca da se prema toj muzici odnosim kritički hladno; svaka žila, svaki nerv mi igra, i dugo nisam imao neko tako trajno osećanje oduzetosti kao kod poslednje pomenute uvertire.” Uveče 8. Novembra prvi susret sa Rihardom Vagnerom, u Lajpcigu, u kući orijentaliste Hermana Brožhausa; Ničeova pokroviteljka gospođa Sofija Ričl bila je prijateljica gospođe Otilije Brokhaus, Vagnerove sestre; razgovor sa Vagnerom o Šopenhaueru (up. III, 997TS). Oduševljeno čitanje Vagnerovog pesništva i estetičkih spisa. Halucinacija (v. III 148; up. R. Blunk, na nav. mestu, 2171T). Saradnik „Rajnskog muzeja” I „Centralnog književnog lista“ .
- De Laerti Diogenis fontibus III, IV. – Homer i klasična filologija, predavanje (privatno izdanje). – Početkom godine plan da se prekine studij filologije i studira hemija (v. III, 1004). 10. januara prijateljsko Ričlovo obaveštenje da se na univerzitetu u Bazelu diskutuje o pozivanju Ničea na katedru za grčki jezik i književnost; Ričl piše Ničeovom prethodniku u Bazelu, profesoru Adolfu Kislingu: „Toliko mladih snaga sam gledao kako se pred mojim očima razvijaju tokom 39 godina: još nikada nisam upoznao mladog čoveka koji bi tako rano i tako mlad već bio tako zreo, kao što je taj Niče. 21. januara izvanredan utisak o prvom izvođenju Majstora pevača u Drezdenu. 13. februara imenovanje „za vanrednog profesora klasične filologije na univerzitetu u Bazelu i za učitelja grčkog jezika u višim razredima pedagogijuma”, i to bez prethodne promocije i habilitacije; o tome Ričl 11. januara predsedniku Saveta za vaspitanje u Bazelu, prof. dr V. Fišeru: „Vaše ljubazno pismo od 5. d. mi je predstavljalo pravu blagodat… jer sam po prvi put doživeo da je neka vlast dovoljno prosvećena da se u ime jasno spoznatih interesa stvari ne osvrće na formalni nedostatak. Takvo nešto se u Nemačkoj apsolutno ne dešava…” 23. marta izdavanje doktorske diplome preko lajpciškog fakulteta, bez ikakvog ispita i rasprave, na osnovu radova koje je Niče objavio u „Rajnskom muzeju”. 17. aprila „razrešenje od pruskog državljanstva“ ; Niče postaje Švajcarac. 12. aprila odlazak iz Naumburga; Keln, Bon, Visbaden, Hajdelberg (pisanje pristupnog govora), Karlsrue (izvođenje Majstora pevača, njegove tada „najdraže opere“ ); 19. aprila prispeće u Bazel. 17. maja (ponedeljak uoči Duhova) prva poseta Vagneru u Tribšenu kod Lucerna. 28. maja pristupni govor: „Homer i klasična filologija”. Prvi „bliži odnos“ sa Jakobom Burkhartom (svedočanstva o Burkhartovoj vezi sa Ničeom su skupljena u F. Štehelinovom predgovoru za Istoriju grčke kulture. Letnje ferije: Interlaken, Pilatus, Badenvajler; u oktobru: Naumburg. Božić u Tribšenu. Predavanja: u letnjem semestru: 1. Eshilove hoefore (6 slušalaca), 2. Grčki liričari (7 slušalaca); u zimskom semestru: Latinska gramatika (8 slušalaca).
- Firentinski traktat o Homeru i Hesiodu, njihovom poreklu i njihovom takmičenju I, II. – 18. Januara javno predavanje o „Grčkoj muzičkoj drami“ (obj. u Lajpcigu 1926); 1. februara o „Sokratu i tragediji” (obj. u Lajpcigu 1927). 9. aprila unapređenje u redovnog profesora: „Kao priznanje za njegov dosadašnji rad.“ Za uskršnjeg raspusta sa majkom i sestrom na Ženevskom jezeru, početkom juna u Bernškom gorju. 11-13. juna sa Ervinom Rodeom u Tribšenu. Plan da se radi Vagnerovih namera u Bajrojtu par godina uzme odsustvo. Letnje ferije: Aksenštajn, Maderanental. Pisanje članka „Dionizijski pogled na svet“ (obj. u Lajpcigu 1928). 8. avgusta zahtev za odsustvo da bi „kao vojnik ili kao bolničar” mogao da bude koristan u nemačko-francuskom ratu; 11. avgusta odsustvo „za sanitetsku službu”. Od sredine avgusta zajedno sa hamburškim slikarom Mozengelom bolničar: Erlangen, Vert, Zulc kod Vajsenburga, Hagenau-Bišvajler, Linvij, Nansi; od 7. septembra, oboleo od dizenterije i difterititisa, ponovo u Erlangenu. Rekonvalescencija u Naumburgu; od 15. oktobra prve misli o jednoj novoj metrici: „najbolja filološka pomisao koju sam do sada imao”. Krajem oktobra ponovo u Bazelu. Vagner šalje Ničeu rukopis svog svečanog spisa „Betoven“ . Niče sluša kod Burkharta predavanja o „Istorijskoj veličini“ (up. 5. glavu Razmatranja o svetskoj istoriji) i kod jednog kolege „O studiju istorije” (sabrano kao Razmatranja o svetskoj istoriji). Promena u oceni nemačko-francuskog rata. Prvi susreti sa Francom Overbekom; zatim pet godina ukućani: skoro svakoga dana na večeri kod Overbeka. Božić u Tribšenu. Predavanja: u letnjem semestru: Sofokle, Kralj Edip (11 slušalaca); u zimskom semestru: 1. Metrika (5 slušalaca), 2. Hesiodova Erga (11 slušalaca).
- Sokrat i grčka tragedija (privatno izdanje) – Početkom januara Ničeova molba za mesto profesora filozofije na univerzitetu u Bazelu, upražnjeno odlaskom Gustava Tajhmilera; Niče za svog filološkog naslednika predlaže Ervina Rodea; tuži se na stanja iscrpljenosti koja se redovno ponavljaju, konačno hoće „da i ovde sme da sledi glas svoje prirode”. 15. februara „radi zdravstvenog oporavka na odmoru do kraja zimskog semestra”; do početka aprila sa sestrom u Luganu: rad na Rođenju tragedije. Do 9. aprila nekoliko dana u Tribšenu. Na leto sa sestrom i Karlom fon Gersdorfom u Bernškom gorju. U oktobru u Naumburgu i Lajpcigu: sastanak sa Rodeom i Fon Gersdorfom. Posle duže pauze ponovo kompozicije. „Posveta demonima” kod Jakoba Burkharta (v. III, 1051). 20. decembra na Vagnerovom koncertu u Manhajmu: „Ne znam za čujnija i uzvišenija stanja nego što sam ih tamo doživeo…“ (pismo K. fon Gersdorfu od 23. decembra). U okviru univerzitetskog druženja kod Bahofena. Predavanja: u letnjem semestru: Uvod u studije filologije (9 slušalaca); u zimskom semestru: 1. Uvod u studije Platonovih dijaloga (6 slušalaca), 2. Uvod u latinsku epigrafiku (9 slušalaca).
Nastaviće se
