Paolo Sorentino – Svi su u pravu [Knjiga dana]

| October 3, 2016 | 0 Comments

svi-su-u-pravu3

Izdavačka kuća Booka objavila je roman je italijanskog režisera, scenariste i književnika Paola Sorentina, dobitnika nagrade Oskar za film „Velika lepota“.

 

UVOD
Maestra Mima Repeta
(napisano u osvit dana kada je napunio stotinu leta)
Sve što ne podnosim ima svoje ime.

Ne podnosim starce. Njihove bale. Njihove žalopojke. Njihovu beskorisnost.

Još je gore kada nastoje da budu korisni. Njihovu zavisnost.

Njihove šumove. Brojne i ponavljajuće. Njihove razdražujuće anegdote.

Okosnice njihovih priča. Njihovo nipodaštavanje budućih naraštaja.

Međutim, ne podnosim ni naredna pokolenja.

Ne podnosim starce kad se bune i očekuju slobodno sedište u autobusu.

Ne podnosim ni mlade. Njihovu nadmenost. Njihovo hvalisanje snagom i mladošću.

Nadmenost junačke nepobedivosti, jer ne ustupaju mesto starcima u autobusu.

Ne podnosim razbojnike. Njihovo iznenadno cerekanje. Bez savesti i uzaludno.

Njihovo omalovažavanje bližnjeg, a različitog. Još nepodnošljiviji su dobri mladi, odgovorni i velikodušni. Utonuli u dobročinstvo i molitvu. Previše učenosti i previše smrti. U njihovim srcima i njihovim glavama.

Ne podnosim mušičavu decu koja se sama preporučuju i njihove opsesivne roditelje koji sve redom obaveštavaju isključivo o svojoj deci. Ne podnosim decu koja se deru i plaču. A ona tiha me uznemiravaju, dakle ne podnosim ih. Ne podnosim zaposlene i nezaposlene, slatkorečivu hvalisavost i beskrupuloznost zbog njihove božanske nesreće.

Koja božanska nije. Samo nedostatak posla.

Ali, kako podneti sve te posvećene borbi, osveti, lakim izborima, i sa znojem što se širi ispod pazuha? Nemogućno ih je podneti.

Ne podnosim menadžere. A čak nema ni potrebe objašnjavati zašto. Ne podnosim malograđane, zatvorene u ljusku svog govnjivog sveta. Strah im usmerava život. Strah od svega što ne ulazi u tu ljušturu. Dakle, i snobove, i bez poznavanja značenja te reči.

Ne podnosim verenike, jer zakrčuju. Ne podnosim verenice, jer se mešaju.

Ne podnosim one širokih vidika, tolerantne i beskrupulozne.

Uvek ispravne. Uvek savršene. Uvek besprekorne.

Sve je dozvoljeno, sem ubistva.

Kritikuješ ih, i oni ti zahvaljuju na kritici. Prezireš ih, i oni ti dobrodušno zahvaljuju. Sve u svemu, posramljuju te.

Jer bojkotuju pakost.

Dakle, nepodnošljivi su.

Pitaju te: “Kako si?”, i zaista žele da znaju kako si. Šok. Međutim, ispod nezainteresovanog interesovanja, s neke strane, dolazi nabadanje noževima.

Ali, ne podnosim ni one koji te nikada ne dovode u nelagodnost. Uvek poslušni i puni obećanja. Verne ulizice.

Ne podnosim igrače bilijara, nadimke, neodlučne, nepušače, smog i čist vazduh, trgovinske predstavnike, picu na parče, isplativost, kornete sa sladoledom od čokolade, logorske vatre, menjačnice, tapete s cvetnim šarama, fer trgovinu, nered, ambijentaliste, građansku svest, mačke, miševe, bezalkoholna pića, neočekivani poziv preko interfona, duge telefonske razgovore, one koji tvrde da je jedna čaša valjanog vina dobra za zdravlje, one koji se pretvaraju da su ti zaboravili ime, one koji, kako bi se odbranili, kažu da su profesionalci, školske drugove koji te posle trideset godina zovu po prezimenu, starce koji ne propuštaju priliku da te podsete kako su oni bili deo Pokreta otpora, nespremnu decu koja nemaju šta da rade te odlučuju da otvore umetničku galeriju, bivše komuniste koji gube glavu za brazilskom muzikom, plahovite koji kažu zanimljivo, moderne koji kažu pizdarija i iz toga izvedene reči, slatkorečive koji kažu lepotičice, dušice, famozno, ekumeniste koji sve nazivaju “ljubavi”, pojedine lepojke što govore obožavam te, srećkoviće koji sviraju po sluhu, lažne disidente koji kada ti govoriš ne slušaju, nadmoćne što prosuđuju, feministkinje, pešake, zaslađivače, modne kreatore, režisere, auto-radio, baletane, političare, skijaške cipele, pubertetlije, podsekretare, rime, vremešne rok pevače u pripijenim farmerkama, nadmene i ozbiljne pisce, rođake, cveće, plavokose ljude, klanjanje, police, intelektualce, ulične umetnike, meduze, čarobnjake, VIP-ovce, silovatelje, pedofile, sve cirkusante, kulturne poslenike, socijalne radnike, zabave, ljubitelje životinja, kravate, lažno kikotanje, provincijalce, hidroglisere, sve kolekcionare. Za stepen više ne podnosim one koji skupljaju satove, sve hobije, lekare, pacijente, džez, reklame, konstruktore, majke, sve gledaoce basketa, sve glumce i sve glumice, video art, luna parkove, eksperimentatore svih vrsta, čorbe, savremeno slikarstvo, stare zanatlije u svojim radionicama, gitariste amatere, statue na trgovima, rukoljub, banje za lepotu, filozofe privlačnog izgleda, bazene s previše hlora, alge, lopove, anoreksične žene, godišnje odmore, ljubavna pisma, sveštenike i ministrante, supozitorije, etno muziku, lažne revolucionare, morske školjke, pande, bubuljice, perkusioniste, tuševe sa zavesama, prohteve, žuljeve, ukrasne predmete, mladeže, vegetarijance, vedutiste, kozmetiku, operske pevače, Parižane, rolke, muziku u restoranu, proslave, sastanke, kuće s pogledom, anglicizme, neologizme, tatinu dečicu, decu umetnika, decu bogataša, tuđu decu, muzeje, predsednike opština, sve članove opštinske skupštine, one koji protestuju, poeziju, kobasičare, zlatare, alarme, lančiće od žutog zlata, političke vođe, sledbenike, prostitutke, osobe previše niske ili previše visoke, sahrane, dlake, mobilne telefone, birokratiju, instalacije, automobile svih kubikaža, priveske za ključeve, kantautore, Japance, šefove, rasiste i tolerantne, slepe osobe, ultrapas, bakar, olovo, bambus, kuvare na televiziji, masu sveta, kreme za sunčanje, lobije, žargone, fleke, izdržavane žene, rógove izobilja, mlade starce i starce mladiće, snobove, radikalni šik, estetsku hirurgiju, obilaznice na auto-putevima, biljke, mokasine, sektaše, televizijske voditelje, plemiće, gajtane koji se uvrću, asistentkinje TV voditelja, komičare, igrače golfa, naučnu fantastiku, veterinare, manekenke, političke izbeglice, tupave, potpuno bele plaže, improvizovane religije i njihove sledbenike, drugorazredne keramičke pločice, tvrdoglavce, profesionalne kritičare, parove, on mlad, ona zrelih godina i obrnuto, zrele, sve osobe sa šeširom, sve osobe s naočarima za sunce, lampe za potamnjivanje kože, požare, narukvice, osobe s preporukom, vojna lica, razuzdane igrače tenisa, ljubitelje i navijače, mirise kupljene u trafici, venčanja, viceve, prvo pričešće, masone, misu, one koji zvižde, one koji iznenada počnu da pevaju, podrigivanje, heroinomane, Lajans klub, kokainomane, Rotari klub, seks turizam, turizam, one koji preziru turizam i kažu da su putnici, oni koji govore iz iskustva, one koji nemaju iskustva ali svejedno žele da govore, one koji umeju da žive, učiteljice, bolesno opsednute sastančenjem, bolesne uopšte, bolničare u klompama, stvarno, zašto li nose klompe?

Ne podnosim stidljive, logoreične, lažno tajanstvene, nespretnjakoviće, izlapele, ćudljive, prenemagala, ludake, genije, heroje, sigurne u sebe, ćutljivce, srčane, zamišljene, uobražene, nevaspitane, savesne, nepredvidive, uviđavne, pažljive, krotke, stručnjake, strastvenike, bahate, večno iznenađene, nepristrasne, nesuvisle, zatvorene, štosere, cinične, plašljive, zdepaste, svađalice, ohole, flegmatične, hvalisavce, dragocene, moćne, tragične, bezvoljne, nesigurne, sumnjivce, razočarane, začuđene, pobednike, škrtice, rezignirane, zapuštene, sladunjave, tužne, što se vazdan žale, hirovite, razmažene, bučne, masne, osorne i sve ostale što se s određenom lakoćom uklapaju u društvo.

Ne podnosim nostalgiju, normalnost, zlobu, hiperaktivnost, bulimiju, ljubaznost, setu, žalost, inteligenciju i glupost, uobraženost, mirenje sa sudbinom, stid, drskost, simpatičnost, dvostruku igru, nebrigu, zloupotrebu moći, nepodesnost, sportsko držanje, dobrotu duše, religioznost, hvalisanje, ljubopitljivost i ravnodušnost, glumatanje drame, stvarnost, krivicu, minimalizam, trezvenost i prekomernost, opšta mesta, lažnost, odgovornost, lakomislenost, uzbuđenje, mudrost, odlučnost, samosažaljenje, neodgovornost, ispravnost, suvoparnost, vedrinu, lakomislenost, pompeznost, neophodnost, ljudsku bedu, saosećanje, sumornost, predvidljivost, nesavesnost, zavodljivost, užurbanost, mračnjaštvo, nemarnost, sporost, osrednjost, brzinu, neizbežnost, amaterizam, profesionalizam, opisivanje, automobilizam, autonomiju, zavisnost, eleganciju i sreću.

Ne podnosim ništa i nikoga.

Ni sebe samog. Naročito ne sebe samog.

Samo jednu stvar podnosim.

Nijanse.

Paolo Sorentino (Paolo Sorrentino, Napulj, 1970) italijanski je filmski reditelj, scenarista i književnik. Napustivši studije ekonomije, posvetio se filmu, i karijeru reditelja započeo kratkometražnim filmom „Raj“ (1994). Slede „Čovek više“ (2001), „Posledice ljubavi“ (2004), „Porodični prijatelj“ (2006), „Divo“ (2006; nagrada žirija Kanskog filmskog festivala), „Ovo mora da je to mesto“ (2011), „Velika lepota“ (2013) i „Mladost“ (2015).

Izdavačka kuća Feltrinelli objavila je 2010. godine Sorentinov roman ,,Svi su u pravu“, koji je ubrzo postao književni fenomen u Italiji, ušavši u uži izbor za nagradu ,,Strega“ i ,,Streza“ i osvojivši književnu nagradu „Vitorini“. Dve godine kasnije objavio je zbirku priča „Toni Pagoda i njegovi prijatelji“, a potom „Velika lepota, dnevnik filma“ (2013). Naredne godine ovaj film je osvojio „Oskara“ za najbolji strani film, nagradu „Zlatni globus“, „Bafta“ i druga priznanja. Sorentinov film „Mladost“ prikazan je u Kanu 2015. godine.

 

Tags: , , ,

Category: Notes

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Paolo Sorentino – Svi su u pravu [Knjiga dana]

by admin time to read: 6 min
0