Pisma Vinsenta Van Goga bratu Teu
Pariz, 31. maja 1875.
Juče sam video Koroovu izložbu. Naročito se isticala slika Maslinova gora, zadovoljan sam što je to naslikao.
Desno, skupina maslina, tamna na plavetnilu predvečernjeg neba; u pozadini brežuljci sa grmljem i dva velika drveta, gore večernjača.
U salonu ima tri veoma lepa Koroa; najlepši, naslikan neposredno pred smrt, Drvoseče, pojaviće se bez sumnje u Ilustrasionu ili u Mondu Ilustren.
Kao što možeš da zamisliš, išao sam takođe da vidim Luvr i Luksemburg. Rejsdali u Luvru su veličanstveni; naročito Grm, Estakada i Sunčanica. Nadam se da ćeš videti jednog dana male Rembrante, Hodočasnike iz Emausa i dva pandana, Filozofe.
Amsterdam, 18. avgusta 1877.
Ustao sam rano i video sam radnike koji su stigli na gradilište, obasjani prekrasnim suncem. Sigurno bi ti se dopalo da si mogao videti neobičan izgled te reke velikih i malih crnih prilika, najpre u uzanoj ulici gde je bilo samo malo sunca, a potom na gradilištu. Nakon što sam doručkovao parče suvog hleba i čašu piva; to je sredstvo koje Dikens preporučuje onima koji su na putu da se ubiju, koje je prilično delotvorno da se oni još neko vreme odvrate od svog nauma. Ako čovek i nije sasvim u takvom stanju duha, dobro bi bilo tako raditi s vremena na vreme, misleći pri tome na Rembrantovu sliku Hodočasnici iz Emausa.
Amsterdam, 9.januara 1878.
M. me je danas upitao smatram li lepom Zeromovu Friniju? Rekaosam da mi je neizmerno veće zadovoljstvo da gledam neku Israelsovu ili Mileovu ružnu ženu ili neku staricu Ed. Freru, jer šta u stvari znači neko lepo telo poput Frinijinog? I životinje imaju telo koje je možda još lepše od ljudskog, ali takvu dušu kakvu imaju ljudi s Israelovih, Mileovih ili Frerovih slika, eto to je ono što životinje nemaju, i zar nam život nije bio darovan da bi smo obogatili svoje srce, čak i kad trpi fizički izgled?
Ja lično ne osećam gotovo nikakvu simpatiju za tu Žeromovu figure jer u njoj ne nalazim ni najmanjeg znaka koji odaje razum. Ruke na kojima su ostali tragovi rada mnogo su lepše od onih koje su slične rukama te figure.
Još veća je razlika između jedne takve devojke i čoveka kao što je Parker i Tomas Kempis, ili kao što su likovi koje je slikaoMesonije; kao što ne možemo istovremeno služiti dva gospodara, ne možemo ni voleti tako različite stvari i osećati za obe simpatiju.
M. me onda pita zar mi se ne bi svidela neka žena ili devojka koja bi bila lepa, ali ja sam mu rekao da bih se bolje osećao i bolje slagao sa ženom koja bi bila ružna ili stara ili siromašna ili nesrećna iz ovog ili onog razloga, ali koja bi stekla pamet i dušu životnim iskustvom i iskušenjima ili patnjama.
Vinsent
