Pogled preko Kafkinog ramena [Tema: Kafka]

| September 11, 2017 | 0 Comments

Rukopis Procesa

“Mučan strah koji veje iz ove knjige je u pojedinim momentima je teško izdržati i kako se opreti osećanjima: to progonjeno biće sam ja?” veli Andre Žid za Kafkin roman “Proces”.

Piše: Zoran Andrić

Više od 100 godina nakon nastanka celokupnog manuskripta je roman Franca Kafke “Proces” (Der Prozess) – cause celebre svetske književnosti u 20. veku – izložen u muzeju Martin-Gropius-Bau u Berlinu. Stranica za stranicom je otvorena u onom sledu i rasporedu kako ih je Kafkin prijatelj i opunomoćenik njegove zaostavštine Maks Brod odredio. Berlinska izložba obnavlja poredak koji je bio izložen na istoimenoj izložbi “Der ganze Prozess” u godini 2013. u “Književnom muzeju moderne” (Literaturmuseum der Moderne) u Marbahu. Ovaj rukopis je konačno pohranjen u “Zbirci nemačkog književnog arhiva” u Marbahu, koji poseduje i druge značajne rukopise Franca Kafke.

U neposrednoj blizini Gropiusbau u Štrezemanštrase 111, u broju 110, nalazio se hotel “Askanski dvor” (Askanischer Hof). U tom hotelu 12. jula 1914. zbio se legendarni razgovor Franca Kafke sa Felise Bauer, kao i njenom sestrom Ernom i drugaricom Gretom Bloh, nakon kojeg je veridba Franca Kafke i Felise Bauer bila razlučena. Kafka je doživeo ovaj susret kao nekakav “sud u hotelu”, o čemu je docnije pisao u svome Dnevniku. Tako se razvila ideja za roman. U avgustu 1914, nakon izbijanja Prvog svetskog rata počeo je Kafka da radi na ovom rukopisu, koji je već u januaru 1915. bio najvećim delom okončan. Danas ovaj roman važi za Kafkino glavno delo.

Sačuvanih 171 listova rukopisa protivreče predstavi da romani nastaju linearno i da “pripovedaju od početka do kraja”. Kafka, koji je bio pravnik u osiguravajućem zavodu “Arbeiter-Unfall-Versicherungsanstalt” pisao je čitavih šest meseci, koliko je radio na “Procesu”, poglavlje za poglavljem u deset različitih, uglavnom svezaka od 40 stranica, u tzv. “kvartnom formatu”. Prvi put je ovo delo, koje je pripremio Maks Brod iz Kafkine zaostavštine (Kafka je umro 1924), objavljeno u berlinskoj izdavačkoj kući “Die Schmiede” 1925.

Izložba je dopunjena i filmom Orsona Velsa sa Antoni Perkinsonom, Žanom Moro i Romi Šnajder iz 1962, kao i fotografijama iz zbirke izdavača Klausa Vagenbaha, koju je priredio Hans-Gerd Koh. Uz to je izložen “Proces” na 51 jeziku sveta. Skupoceni autograf je 1988. kroz zajednički finansijski napor nemačke vlade, fondacije kulture saveznih pokrajina i same pokrajine Baden-Virtemberg na jednoj aukciji u Londonu kupljen za 3,5 miliona nemačkih maraka, što je u to vreme bio najskupoceniji aukcionarski autograf.

Često je Kafka pisao istovremeno u različitim poglavljima, naporedo sa svojim zapisima u Dnevnicima i skicama za druge tekstove. Samo jedan dan nakon rada na ovom romanu, zapisao je u svoj Dnevnik: “Uopšte nisam spavao. Popodne tri sata bez sna sam tupo ležao na kanapeu, preko noći isto tako. Ali to ne sme da me omete”. U januaru 1915. Kafka je prekinuo rad na “Procesu”. U septembru iste godine je objavio nekoliko stranica u jevrejskom nedeljnom listu “Selbstwehr” (Samoodbrana). Godine 1920. je zaveštao celokupni rukopis svome prijatelju Maksu Brodu. Ali već 1921./22. Kafka je molio Broda da neobjavljene tekstove “bez ostatka, nepročitane spali”. Brod nije uslišio ovu molbu, objavivši 1925, samo jednu godinu nakon Kafkine smrti, jedan izbor iz rukopisa “Procesa”.

Dalja izdanja su sledila 1935. kao i 1946. Brod je konvolute manuskripta smatrao okončanim, tu i tamo na izvesnim mestima korigovao navodne greške, usaglasio ortografiju i dopunio interpunkciju. Kada je Brod sredinom marta 1939, samo nekoliko sati pre ulaska vermahta u Prag, napustio grad, poneo je i manuskript “Procesa” sa sobom. On je bio u Palestini u egzilu i rukopis romana je posle rata poklonio svojoj sekretarici i životnoj saputnici Ester Hofe. Ova se 1988. odlučila na prodaju rukopisa. U rečenoj širokoj aukciji, autograf je kupljen za Deutsche Literaturarchiv Marbach. Ovaj arhiv poseduje posle Bodleian Library u Oksfordu najznačajnije Kafkine rukopise. Reč je o 171 listu, zgusnuto i brzo pisanom, sa mnogim ispravkama, precrtavanjima reči i mrljama mastila – jednom od najpoznatijih rukopisa svetske književnosti. Pod nazivom “Franc Kafka. Ceo Proces”, ovaj slavni, nedovršeni roman se sada može videti u originalu u Berlinu. “To je kao da gledamo preko Kafkinog ramena” rekao je intendant Tomas Oberender pri otvaranju izložbe u Martin-Grpopjus muzeju.

U trima prostorijama je, u specijalno za ovu izložbu sačinjenim vitrinama, izložena 171 stranica rukopisa. U jednoj vitrini je izložen model pisaće mašine na kojoj je Kafka pisao/kucao i u jednoj različita izdanja ovog romana u knjižarama od Buenos Airesa do Ulan Batora u prevodima na kineski, urdu, hindi, arapski, mogolski ili baskijski i mnoge druge. Na sreću, Maks Brod je ignorisao Kafkin verdikt da spali autograf “Procesa”. Suverenost autora, podučava nas ovaj prominentni primer, zavisi od suverenosti čitalaca. Ovaj roman je jedan od najpoznatijih romana 20. veka ne samo u nemačkoj, već i celokupnoj svetskoj književnosti. Samo Prust i DŽojs dosežu svojim delima sličnu popularnost. Ovaj roman je vazda nove generacije nadahnjivao i zastrašivao. Izložba će biti otvorena do 28. avgusta.

http://www.danas.rs/kultura.11.html?news_id=352270&title=Pogled+preko+Kafkinog+ramena

Tags: , ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Pogled preko Kafkinog ramena [Tema: Kafka]

by admin time to read: 3 min
0