Anatomija Fenomena

Sam sebi predak (2) – Euzebio [Tema: Dribling]

Piše: Božo Koprivica

U Beogradu 1964. Jugoslavija je igrala protiv tima Evrope. Euzebio je bio najbolji igrač na toj utakmici, postigao je četiri gola i sećam se kako se dobro slagao sa Zelerom, Uveom Zelerom. To je bila revijalna utakmica, a Euzebio je igrao kao u transu. Padala je kiša za vreme cele igre. Uvek sam voleo raskvašen teren. Meka podloga, lako se trči, dobro se dribluje, još bolje šutira. A protivnici se klizaju.
Moj prijatelj Vuk Perišić, odličan ulični igrač, pričao mi je da je za vreme boravka u Beogradu, u parku iza hotela Metropol, jedno pre podne Euzebio šutirao penale sa nekim dečacima. Posle svakog gola dizao je ruke uvis kao da je u pitanju Kup šampiona. Seća se moj prijatelj da je Euzebio imao mokasine od neke fine kože i da mu se činilo da Euzebio šutira kao da je bos. Onako kako je šutirao u detinjstvu, u prašini, u Lorenco Markesu. I još mi kaže da je i dok se Euzebio radovao bilo nešto tužno, tu negde oko njegovih očiju i da je mog prijatelja obuzeo neki stid, a ne zna zašto. Stid je estetska kategorija.
Euzebio je još jednom igrao u Beogradu, a tada sam se ja postideo. Bilo je to na oproštaju Dragoslava Šekularca, septembar 1971, igrali su Crvena zvezda i Benfika. U tekstu o Šekularcu napisao sam da je na toj utakmici on bio najbolji, i bio je u prvom poluvremenu, dao je i jedan lep gol. Zvezda je vodila sa 2:0. A ja sam pomislio da baš i nije u redu da Benfika igra tako mlako, sa tako slabim pritiskom krvi. oni su tu zato da uveličaju odlazak Šekularca. Onda je Euzebio preuzeo stvar, dao je dva gola i treći namestio. Strelac je bio Nene, pobedila je Benfika sa 3:2. A ja sam se postideo zato što sam se uverio da u svaku utakmicu Euzebio ulazi da pobedi.
P.S:
Prvu utakmicu za reprezentaciju Euzebio je odigrao protiv Luksemburga i dao je gol. A Luksemburg je pobedio Portugal sa 4:2. Luksemburg, 8. oktobar 1961. Nekako je u redu da se Pele rodio u Brazilu, tamo su pre njega igrali Leonidas, Ademir, Žulinjo; ili da se Best rodio na Ostrvu, tamo su igrali i Metjus, Fini, Blančflaur; ili da se Puškaš rodio u Mađarskoj, to je tradicija Šarošija, Špica ili Žengelera; u redu je i da se Maradona rodio u Argentini, još kako su pre njega igrali Di Stefano, Sivori, Anđelilo…
Ali, nije u redu da se Euzebio rodio u Mozambiku, jer tamo niko nije igrao tako dobro pre, a ni posle njega. I zato je u redu da ispred stadiona Benfike stoji Euzebiov kip, a u podnaslovu filma o njegovom životu piše Sua Maestade o Rij…Njegovo kraljevsko visočanstvo.
A o driblingu Euzebio je napisao u školskoj svesci jednog drugog Fereire: Dribling je čistiji san od sna. 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.