Samoća i komunikacija
Ja teži da stupi u vezu sa drugim Ja, sa nekim ko je jednako slobodan, sa svešću sličnom sopstvenoj. Samo na taj način može pobeći od samoće i ludila.
Od svih pokušaja, najsnažniji jeste ljubavni. Ali uzaludno je činiti to sa robotom, ili sa prostitutkom koja pretvara ljubav u mehanički seks, ili sa ženom koja se povinuje magnetskim moćima – u svakom od tih slučajeva postići će se samo zadovoljenje seksualnih potreba. Telo drugih je objekat i dok se dodir ostvaruje samo sa telom to će biti isključivo oblik onanije. Samo kroz potpun odnos sa subjektom (telom i dušom) moći ćemo da izađemo iz sebe samih, da prevaziđemo sopstvenu samoću i dođemo do komunikacije. Zato je čist seks tužan, jer nas ostavlja u početnoj samoći, uz otežavajući neuspeli pokušaj. Berđajev drži da seksualni nagon ima uništiteljske i demonske sastojke, jer nas baca u svet čistih objekata, gde komunikacija nije moguća i gde je samoća konačna. Otuda se isključivo seksualni erotizam često javlja vezan za nasilje, sadizam i smrt. Nemoćan da dopre do drugog subjekta, nemoćan da zadovolji čežnju za duhovnim spajanjem, čovek se nesvesno sveti, uništavajući i mrzeći.
Tako se dolazi do paradoksa da jedini put da se izbegne totalna subjektivnost vodi kroz ono najsubjektivnije što postoji: to nije razum (koji je objektivan), nego osećanje; ne kroz nauku ili čiste ideje, nego kroz ljubav i umetnost.
Tako se dosežu ti konkretni univerzumi koji uspostavljaju mostove između subjekata.
Ernesto Sabato
Pojedinac i univerzum
