Samo veliki um može prirediti veliku nevolju [Tema: Sabato]

| February 26, 2015 | 0 Comments

Heliocentric

Heliocentrizam

Ideja heliocentrizma je tako jednostavna da bi nas mogao začuditi otpor koji je izazvala u vreme Kopernika.

Ima dva razloga koja objašnjavaju tu pojavu. Najpre, ona omalovažava večito bučni antropocentrizam:

O God, I could be bounded in a nutshell
And count myself a king of infinite space.
O, Bože! ja bih mogao biti zatvoren u jednoj orahovoj ljusci
i smatrati se kraljem beskrajnog prostora
(Viljem Šekspir, Hamlet, drugi čin, druga pojava; u prevodu dr Svetislava Stefanovića)

Od Mojsija ljudi ne žele da se odreknu svojih kosmičkih povlastica i zamišljaju da je Stvaranje nekako upriličeno baš radi njih lično. Bernarden de Sen-Pjer je smatrao da dinja ima kriške radi lakše porodične upotrebe.

Bilo je neizbežno da se Kopernikovo učenje sudari sa tim teološkim i gastronomskim predrasudama. Već je Aristarh sa Samosa bio optužen za bezbožništvo iz istog razloga, a strašljivi Pitagora vodio dvostruko računovodstvo – geocentrično za široku publiku i heliocentrično za svoju ložu, kao oni poslastičari koji ne jedu ono što prodaju.

Druga je prepreka bila, kao i obično, cenjeni i večito od strane staraca preporučivani zdravi razum. Ta je ustanova proizvod nekoliko uslovnih refleksa i skromnog iskustva, što je ne sprečava u nameri da bude proročka, sa nepogrešivo katastrofalnim rezultatima. Postupak je sledeći: neki starac putovao je kolima i galijom sa tri reda vesala brzinom od stotinu stadija na sat; umorio se, i, usled kretanja, zavrtelo mu se u glavi. Ako bi Zemlja kružila oko Sunca morala bi se kretati brzinom hiljadama puta većom, što ne može biti tačno, jer se nijednom starcu ne vrti u glavi niti se iko žali.

Hipoteza heliocentrizma je spavala sve do Kopernika.

Jedan od odgovornih za tu katalepsiju bio je Aristotel, koji je svojim ogromnim policijskim autoritetom sprečio bilo kakvu pobunu protiv ustanovljenog poretka. Šopenhauer i Bertrand Rasel tvrde da je taj filozof predstavljao opštu nevolju tokom dvadeset vekova. Mnogi se ljute, iznoseći tvrdnju da je bio veliki um. Ne vidim tu nikakvu protivrečnost: samo veliki um može prirediti veliku nevolju. Da je Aristotel bio nekakav mediokritet ne bi bio kadar da dve hiljade godina sprečava dolazak nove fizike.

Geniji pokreću velike napretke u ljudskoj misli; ali kad im se desi da budu u zabludi, kadri su da je koče tokom vekova.

Etnesto Sabato
Pojedinac i univerzum

Tags: , ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Samo veliki um može prirediti veliku nevolju [Tema: Sabato]

by admin time to read: 2 min
0