Stomačni problem

| November 26, 2016 | 0 Comments

stomacni

Još od onih da­na, a bje­še to pri­je no­ve, a na po­čet­ku Mi­la­ši­no­ve ere, na­stu­pi­la su sto­mač­na vre­me­na, a u skla­du sa vre­me­ni­ma i pro­ble­mi, uglav­nom, sto­mač­ni.
Ma­li džem­pe­raš op­sjed­nut sto­ma­kom kre­i­rao je vri­je­me u skla­du sa svo­jom op­se­si­jom i, lo­gič­no, stvo­rio je sto­mač­nu eru, a u skla­du sa erom i pro­ble­me, uglav­nom, sto­mač­ne…
Kad je ski­nuo džem­per, i za­mije­nio ga uz­vi­še­nim ša­ner­skim staj­lin­gom, ni­je ski­nuo vri­je­me, već ga je su­bli­mi­sao, opet u skla­du sa ša­ner­sko ši­šnjar­skom tra­di­ci­jom, u mo­der­na sto­mač­na vre­me­na. Ta­ko su, opet u skla­du sa mo­der­nim vre­me­ni­ma, na­ši pro­ble­mi, lo­gič­no je, po­sta­li mo­der­ni sto­mač­ni pro­ble­mi…
Od­la­ze­ći Mi­la­šin je u me­đu­vre­me­nu po­stao vječ­no od­la­ze­ći, a sve oko nje­ga je po­sta­lo vječ­no pri­vre­me­no, pa su, opet u skla­du sa po­me­nu­tim, na­ši pro­ble­mi na­ra­sli u vječ­no od­la­ze­će sto­mač­ne pro­ble­me. Obr­ni-okre­ni pod sto­mač­nim pre­mi­je­rom u sto­mač­noj dr­ža­vi me­đu sto­mač­nim ple­me­nom su­o­či­li smo se sa, valj­da je lo­gič­no, sa sto­mač­nim pro­ble­mi­ma i ta­ko će, avaj, bi­ti do kra­ja ovog sto­mač­nog svi­je­ta…
Mi­la­ši­nov sto­mač­ni paj­tos, ma­li Alek, zva­ni Alek­san­dar Ve­li­ki, ta­ko­đe je, u skla­du sa spaj­to­sa­nom ide­o­lo­gi­jom svo­ga ve­li­kog pret­hod­ni­ka, sa­vre­me­ni­ka, a vje­ro­vat­no i sve­vre­me­ni­ka, is­kre­i­rao sto­mač­na vre­me­na u mi­loj nam i pre­mi­loj maj­či­ci – sto­mač­noj Sr­bi­ji­ci. Shva­tio je pro­mu­ćur­ni ma­li Alek, u stra­ho­po­što­va­nju na­zvan Alek­san­dar Ve­li­ki, da ži­vi­mo, na­rav­ski, u sto­mač­nim vre­me­ni­ma, su­o­če­ni sa sto­mač­nim, a ka­kvim bi dru­go, pro­ble­mi­ma i da je pot­pu­no be­smi­sle­no bi­ti mi­mo sto­mač­nog svi­je­ta ko­ji je, lo­gič­no je, su­o­čen sa svo­jim sto­mač­nim svjet­skim pro­ble­mi­ma…
Do­nald Tramp, zva­ni Do­nald Sr­bin, ta­ko­đe je no­šen sto­mač­nom pli­mom za­plju­snuo na­kri­vlje­ne oba­le sto­mač­ne Ame­ri­ke, na­ja­viv­ši kraj ili no­vi po­če­tak ne­ke osvje­ža­va­ju­će sto­mač­ne ili an­ti­sto­mač­ne ere, sto­mak će ga zna­ti, a po­ka­za­će sto­mač­na vre­me­na…
Elem, go­re­po­me­nu­ti Sr­bin Tramp i ni­je to­li­ka opa­snost za go­re­po­me­nu­te sto­ma­či­će ko­li­ko su opa­sni na­ši sto­mač­ni li­de­ri ko­ji su nam od ži­vo­ta na­pra­vi­li pa­pa­zja­ni­ju od ko­je nas po­di­la­ze, lo­gič­no je, sto­mač­ni pro­ble­mi.
In­ve­sti­ra­nje u stra­ne in­ve­sti­to­re je naj­po­pu­lar­ni­ja, na­rav­no i naj­bol­ni­ja mje­ra sto­mač­nih vla­da u na­šim sto­mač­nim dr­ža­va­ma. Sva­ka sto­mač­na mu­ka po­či­nje in­ve­sti­ci­jom u in­ve­sti­to­re ko­ji će od sto­mač­nih dr­ža­vi­ca na­pra­vi­ti pra­vi-prav­ca­ti sto­mač­ni raj. Eko­nom­ski eks­per­ti sto­mač­ne pro­vi­ni­jen­ci­je iz­vo­de za­ključ­ke po ko­ji­ma je je­di­ni iz­laz iz sto­mač­ne kri­ze za­pra­vo sto­mač­ni pro­blem ko­ji se u skla­du sa kri­zom rje­ša­va opro­ba­nim sto­mač­nim sred­stvi­ma. Pod­ra­zu­mje­va se, a do to­ga pod­ra­zu­mje­va­ju­ćeg za­ključ­ka do­la­zi se, lo­gič­no, sto­ma­kom, da je in­ve­sti­ci­ja u stra­ne in­ve­sti­to­re mno­go pu­ta ve­ća ne­go in­ve­sti­ci­ja stra­nih in­ve­sti­to­ra u na­še ro­đe­no mje­sto in­ve­sti­ci­je…
Stra­ni in­ve­sti­to­ri se pri­do­bi­ja­ju sa­svim pri­rod­nom po­nu­dom: ne po­sto­ji ni­je­dan eko­nom­ski bo­lid ko­ji ne­će in­ve­sti­ra­ti pet mi­li­o­na uko­li­ko mu je za in­ve­sti­ci­ju pla­će­no de­set mi­li­o­na. Ra­ču­ni­ca je pri­lič­no ja­sna čak i ako se do nje do­la­zi, či­me li ne­go-sto­ma­či­ćem. Sva­ki star­ni in­ve­sti­tor, Pa­pu­a­nac, Mar­so­vac, lju­ti Ara­pin ili hlad­ni Eskim, ko­ji su u brat­skoj lju­ba­vi sa na­šim sto­mač­nim pre­mi­je­ri­ma, i ko­ji, lo­gič­no, rje­ša­va­ju na­še sto­mač­ne pro­ble­me spre­man je da in­ve­sti­ra od­re­đe­na sred­stva uko­li­ko in­ve­sti­ci­ja pod­ra­zu­mje­va vi­še­stru­ko ma­nje ula­ga­nje od vi­še­stru­ko ve­će po­nu­de. Na­rav­no, ka­ko sto­mak ka­že, po­me­nu­ti stra­ni in­ve­sti­to­ri pr­ven­stve­no se žr­tvu­ju zbog lju­ba­vi pre­ma sto­mač­nim pre­mi­je­ri­ma, dok su, lo­gič­no, eko­nom­ski in­te­re­si tek u sto dru­gom pla­nu. Ne­ke stva­ri se, o utje­he i sre­će, još uvi­jek ra­de bez in­te­re­sa, ona­ko iz či­ste sto­mač­ne lju­ba­vi i sto­mač­no-džep­nog brat­stva…
In­ve­sti­ci­o­ni bum-bum u na­šim bum-bum sto­mač­nim dr­ža­vi­ca­ma pod na­šim bum-bum sto­mač­nim pre­mi­je­ri­ma pod­ra­zu­mje­va ur­gent­no rje­ša­va­nje naj­hit­ni­jih sto­mač­nih pro­ble­ma. Ot­pri­li­ke: sreć­nik ko­ji je imao sto­mač­nu sre­ću da se za­po­sli u ne­koj stra­noj sto­mač­noj fa­bri­ci pri­ma­će pla­tu od ko­je ne mo­že pre­ži­vje­ti, a ra­di­će po­sao od ko­jeg se ska­pa­va i ko­ji ra­de i nje­go­ve mno­go­po­što­va­ne ko­le­ge-sreć­no ska­pa­va­ju­ći ro­bo­vi di­ljem di­vljeg sto­mač­nog svi­je­ta…
Kao što u na­stu­pu sto­mač­ne ja­ro­sti od­va­žno iz­ja­vi ma­li Alek, u jav­no­sti po­znat kao Alek­san­dar Ve­li­ki: Ne ra­dim da bih ži­vio, već ži­vim da bih ra­dio. Drug Mi­la­šin se na to na­do­ve­zao vi­še pu­ta u svo­joj vi­še­de­ce­nij­skoj sto­mač­noj vla­da­vi­ni svo­jom po­zna­tom džep­no-sto­mač­nom mak­si­mom: Ni­ka­da ne ra­dim da bih ži­vio, ni­ti moj ži­vot sa ra­dom ima bi­lo ka­kve ve­ze. Bu­da­le ra­de, pa­met­ni ih ra­de…
Ko je kriv, pi­ta­mo se u na­šim sto­mač­nim mu­ka­ma, če­sti­tom kne­zu La­zu što je ono­mad na Ko­so­vu tog i tog Vi­dov­da­na za­lu­pio vra­ta pred no­som ve­e­e­e­e­li­kog in­ve­sti­to­ra Mu­ra­ta, ko­ji je i ova­ko i ona­ko, hva­la sto­mač­noj sre­ći, do­šao sa svo­jim in­ve­sti­ci­ja­ma da usre­ći one ko­je je i ono­mad­ne usre­ćio na Ga­zi­me­sta­nu. Da je znao, što ni­je, po­mi­nja­li bi če­sti­tog La­za po do­broj in­ve­sti­ci­ji, a ne po uza­lud­noj žr­tvi…
A mo­gao je da je htio i Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac opje­va­ti stra­ne in­ve­sti­to­re umje­sto što se kla­njao ne­ka­kvom Tvor­cu i La­za­re­voj žr­tvi ko­ja je od nas na­pra­vi­la tran­zi­cij­ske gu­bit­ni­ke, a od sto­mač­nog brat­stva, i po­red ne­be­ske si­le i sna­ge, ni­šta ni­je mo­gla da na­pra­vi…

Tags: ,

Category: Jasan Pogled

Boris Jovanović

About the Author ()

Boris Jovanović, rođen u Nikšiću. U rodnom gradu voli miris lipa (koje su posjekli) na glavnoj ulici i pivo u samačkom (status nepoznat). Zbog ljubavi prema srpskom jeziku kao mlađi Čarnojević odgegao na mali sjever. Zbog ljubavi prema Nataši nastanio se u Vrnjačkoj Banji ni kriv ni dužan. Vrlo je rijetko otac, a mnogo češće tata Matije i Bogdana. Ponosni je stric. Objavio četiri-pet knjiga. Ima malo više čitalaca nego napisanih knjiga. Nagrađivan (malo ga je sramota, ali mu je to ponekad važno). Navijač Sut(j)eske i Zvijezde. Osobeni znaci: umjetničko-razbojnička fizionomija. Piće: sve manje crnogorskog vina. Država: Srbija i Crna Gora (ili obrnuto). Ima najboljeg druga. I puno knjiga. I malo stripova. I još ponešto...Eto.

Leave a Reply

Stomačni problem

by Boris Jovanović time to read: 7 min
0