Ta pisma su samo još patnja, nastala su iz patnje, neizlečiva, i proizvode neisceljivu patnju [Tema: Kafka]

| June 19, 2015 | 0 Comments

kafkaletters

Poslednje godine života

Pisma, sveska 4, 1918-1920. Franca Kafke
priredio Hans Gerd Koh, S. Fišer, Frankfurt 2013.

Piše: Zoran Andrić

Franc Kafka za vreme svog četrdesetdvogodišnjeg života napisao je veoma mnogo pisama od kojih je sačuvano njih oko 1.500. Ta pisma su u prethodnim izdanjima Kafkinih spisa bivala objavljivana, ali i pored toga, našlo se 91 dosad neobjavljeno pismo i oko 180 skica i varijanti pisama koja su sukcesivno objavljivana i komentarisana u kritičkom izdanju Kafkinih spisa. Četvrta, od pet koncipiranih svezaka tog izdanja, nedavno je ugledala svetlost dana pod nazivom Pisma, sveska 4, 1918-1920. (Franz Kafka: Briefe, Band 4, 1918-1920. Herausgegeben von Hans-Gerd Koch, Verlag S. Fischer, Frankfurt 2013).

Ubrzo nakon Kafkine smrti, u junu 1924, Maks Brod nastojao je da Kafkinu literarnu zaostavštinu sakupi, ustanovi pregled izvora i porekla, kao i da utvrdi ko iz kruga Kafkinih prijatelja i poznanika još poseduje originale njegovih pisama. Kafkina pisma su u fragmentima objavljivana u časopisima još 20-ih godina. Kao knjiga bila su prvi put objavljena 1937; bio je to izbor iz prepiske sa Maksom Brodom, Oskarom Polakom i drugim prijateljima. Nakon Drugog svetskog rata, sledilo je izdanje Gesammelte Werke sa Pismima Mileni (1952). Šest godina kasnije sledilo je novo izdanje Kafkinih pisama pod redakcijom Maksa Broda – Pisma 1902-1924 (1958). Sledeći veliki konvolut sastojao se iz Pisama Felisi i nešto docnije Pisama Otli. Najnoviji konvolut pisama sastoji se iz Pisama roditeljima.

Pretposlednja sveska Kafkinih pisama zahvata period između 1918. i 1920, vreme koje je i u biografskom i u političkom smislu obeležilo fazu preloma, propast stare Evrope koju je doživela Dunavska monarhija (Habzburška monarhija), što je, u Kafkinom slučaju, imalo i ličnu dimenziju. Krajem 1918. Kafka će se vratiti u Prag nakon boravka na selu. Njegova tuberkuloza bila je privremeno zaceljena, ali već u oktobru 1918. oboleo je od španskog gripa, pandemije koja je satrla milione života. Kafka je pobedio taj virus, ali se tuberkuloza vratila, te je sudbonosno odredila poslednje godine njegovog života.

Nova sveska u paradigmatičnoj redakciji specijaliste za Kafkino delo, Hans-Gerda Koha, sadrži 252 pisma sa komentarima koji objašnjavaju biografske i istorijske sklopove i aspekte. Pri tome ovaj konvolut pokriva samo tri odlučujuće godine u Kafkinom životu koje su pod jakim uticajem Prvog svetskog rata i propasti Dunavske monarhije ili, elegantnije rečeno, Finis Austriae. U trouglu između književnih planova, posla u birou osiguravajućeg zavoda Arbeiter-Unfall-Versicherungs-Anstalt i ljubavne veze sa Felisom Bauer, Kafka će od septembra 1917, kad ga je zahvatila tuberkuloza pluća, odbaciti ideju o ženidbi i društvenim stegama u korist literarnih ambicija. Iz prepiske sa vidi da njegov poslodavac, Unfall-Versicherungs-Anstalt ima socijalno nastrojen, gotovo velikodušan odnos prema obolelom činovniku Kafki. Vreme bolovanja od septembra 1917. do aprila 1918. Kafka će provesti kod svoje sestre Otle u Cirau, na severu Češke. Tu će pod vedrim nebom čitati Dikensa, Tolstoja, Paskala, Šopenhauera i posebno Kjerkegora, sa kojim ga je sjedinjavala „telesna sličnost“.

U antagonizmu između estetske i etičke egzistencije Kafka će naći formulu koja objašnjava njegovo kolebanje između književnosti i građanskog života. Kad se Kafka ponovo obreo u Pragu, Dunavska monarhija nalazila se u agoniji, odnosno pred konačnim raspadom. U oktobru 1918. Bohemska provincija postaće Češka republika. I Kafkino okruženje – osiguravajući zavod – postaće češki. Španski grip će ga iznova baciti u postelju. Slede nove terapije i boravak u blagoj klimi Merana do aprila 1920. Taj metod lečenja u raznim banjama i sanatorijumima imaće i socijalne konsekvence, Kafka se sve više povlačio iz društvenog života. Prepiska biva svedena na familiju, nekoliko prijatelja i Maksa Broda. Sa druge strane u sanatorijumima će nastati nova poznanstva. Među gostima u Šleziji naći će se Jevrejka Julija Vohrizek, takođe obolela od tuberkuloze. Kafkina pisma njoj su dosad bila nepoznata. Kafka će Brodu opisati ovu „mladu devojku“ kao „začuđujuću pojavu“ koja „niti je Jevrejka, niti je nejevrejka, niti je Nemica, niti je nenemica, zaljubljena u bioskop, operete i komedije, puder i šalove i vlada nebrojenim provokativnim izrazima u žargonu, ali u osnovi bez dubljeg znanja, više veselih no tužnih“. U leto 1919. ta ljubavna afera biće nastavljena u Pragu, gde će se praviti i planovi o sklapanju braka. U oktobru 1919. veriće se, a svadba je planirana za novembar iste godine. No u očima Kafkinih prijatelja i srodnika Julija je loša prilika. Otac će mu savetovati da se kloni te „odabranice“, što će dovesti do krize u odnosu prema ocu i biti povod za čuveno Pismo ocu. Ali do braka neće doći, ne samo zbog toga. Kafka je imao duboki strah od braka, ali će se i pored toga već u februaru 1920. zaljubiti u Meranskom sanatorijumu u dvadesettrogodišnju udatu češku žurnalistkinju Milenu Polak, rođenu Jansenska. Ona mu se obratila povodom češkog prevoda njegovih tekstova. Nakon toga je sledila intenzivna prepiska koju je Kafka krio od familije. Pisma će bivati sve prisnija i intimnija. Jedan raniji priređivač Kafkinih pisama, Vili Has, nazvao je ova Pisma Mileni ne samo „ljubavnim romanom“ već i „orgijom samorazaranja i poniženja“. Kafka vidi sebe samog i prepisku sa Milenom izvorom sopstvene nesreće. Na kraju te korespondencije pisaće Kafka – „Ta pisma su samo još patnja, nastala su iz patnje, neizlečiva, i proizvode neisceljivu patnju“. Pisma Mileni, koja čine pretežni deo ove sveske, prvi put su tačno datirana i komentarisana. Pojam pismo uzet je u širem, generički ekstenzivnom značenju, te su pod taj pojam podvedene i poštanske karte, razglednice, vizitkarte i telegrami. Registar primalaca pisama u azbučnom sledu sa biografskim informacijama, pisma u hronološkom sledu i azbučnom poretku kojima su ona bila adresirana, indeks Kafkinih dela sa generalnim indeksom i kritičkim aparatom sa komentarima zaokružuju ovu paradigmatičnu ediciju Kafkinih pisama.

Kafkina pisma svedoče o metafizičkim pitanjima koje je Kafka, očito pod uticajem Kjerkegora, postavljao. Tuberkulozni Kafka, nasuprot klasičnoj metafizici, ne vidi nikakav pozitivan izlaz. Sve bivstvo određeno je prolaznošću, što nalazi izraza i u Kafkinom radikalnom skepticizmu, nekoj vrsti negativne metafizike.

To se odnosi i na literarnu formu. U Kafkinim pismima, psihogramu njegovih dubokih nemira, dominiraju precrtane reči, prelomi, cezure i hijatusi koji ne dopuštaju skladan i umeren tok pisanja. Negativna metafizika nalazi svoj poetološki pandan u fragmentarno-iskidanoj formi pisama. Bez tog korpusa Kafkin oeuvre, jedan od najuticajnijih u celokupnoj svetskoj književnosti u 20. veku, ne može se sasvim razumeti. Stoga, s napetošću očekujemo petu svesku ovog egzemplarnog kritičkog izdanja Kafkinih pisama koja će zahvatiti period od 1921. do 1924. i unekoliko predstavljati njegovu krunu.

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/poslednje_godine_zivota.54.html?news_id=276354

Tags: , , ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Ta pisma su samo još patnja, nastala su iz patnje, neizlečiva, i proizvode neisceljivu patnju [Tema: Kafka]

by admin time to read: 5 min
0