Jasan Pogled
Čisto linearno slikarstvo odavno me je dovodilo do ludila, još otkako sam naišao na Van Goga koji je slikao, ne linije ili oblike, već stvari iz nepokretne prirode kao usred grčeva. I nepokretne. Kao pod gromovitim udarcem takve sile inercije o kojoj svi govore uvijeno, a koja nikada nije postala […]
Postskriptum Van Gog nije umro od samog stanja ludila, već zato što je telesno bio polje jednog problema, oko kojeg se, još od vajkada, raspravlja krajnje nepravični duh ovog čovečanstva, problema prevlasti puti nad duhom, ili tela nad puti, ili duha nad jednim i drugim. A gde je u tom […]
Antonen Arto: Van Gog (2) Spram lucidnosti Van Goga koji dela, psihijatrija je tek običan budžak gorila koji su i sami opsednuti i progonjeni i imaju, da bi privremeno ublažili stanja najstrašnije teskobe i ljudskog gušenja, samo još jednu smešnu terminologiju, dostojan proizvod njihovih pokvarenih mozgova. Nema, uistinu, nijednog psihijatra […]
Piše: Antonen Arto Možemo da govorimo o dobrom duševnom zdravlju Van Goga koji je, za celog svog života, samo spržio sebi ruku i, sem toga, samo još jednom sebi odsekao levo uho, u svetu u kome se svakoga dana jede kuvana vagina u zelenom sosu ili kita bičevanog i zacenjenog […]
Kruži priča da je delo nastalo za dva dana, što samo delimično odgovara istini. Glavni deo doista je nastao u dahu, ali je pesnik potom dodavao neke postskriptume i vršio brojne izmene, tako da danas postoji više njegovih verzija. U svom slojevitom delu Arto otkriva polifoničnost Van Gogovog slikarstva. […]
Piše: Dušica Nikolčić „Stvari idu loše, jer bolesnoj svesti je prvorazredni interes da ne izađe iz svoje bolesti“, kaže Arto. Tekst „Van Gog, samoubica kao žrtva jednog društva“ (Editions Gallimard, 1974) Antonen Arto (Antonin Artaud, 1896-1948) napisao je 1947. za Van Gogovu (1853 -1890) retrospektivnu izložbu u muzeju Oranžerije u […]
Svako pisanje je svinjarija