Jasan Pogled
Borhes je ne samo jedan od najvećih pisaca XX stoleća – on je jedan od onih koji ga najbolje predstavljaju. Njegovo delo je univerzalno po svojoj sveobuhvatnosti. Nastavljač najbolje tradicije zapadne književnosti, Borhes je u svoje delo uneo i iskustva književnosti i kulture Istoka. U Borhesovom panteonu Vitmen i Po […]
Mnoge će možda iznenaditi što se pisac koji će postati neraskidivo povezan s američkim jugozapadom – i, pre toga, s Tenesijem – rodio u velikom novoengleskom gradu Providensu, u Roud Ajlandu, 20. jula 1933. Bio je treći od šestoro dece, a kao najstariji sin, dobio je ime Čarls po ocu. […]
Genijalni pesnik, „čudo od deteta“, veliki putnik i avanturista, Artur Rembo je kanonizovan kao ukleti pesnik čija je sudbina odavno poprimila mitske proporcije. Rembo je od najranije mladosti osećao snažan poriv za konkretnim ispitivanjem granica pesničke i lične slobode. Mit o Rembou ne gubi na aktuelnosti jer je njegov životni […]
Posle predavanja Veber grupu svojih slušalaca sreće kod E. Kacenštajna, koji nekoliko dana kasnije rukovodi zauzimanjem minhenske policijske uprave. Još izgleda da se niko od prisutnih nije odlučio za revoluciju. Među njima Veber sedi „kao kakav stari vitez“ i strasno govori o promašaju cara, koji ne čini jedino dostojni i […]
1891. 3. maja (15. po starom kalendaru), u Kijevu, u porodici docenta Kijevske duhovne akademije Afanasija Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne (rođene Pokrovske), rodio se sin Mihail, kao najstarije od sedmoro dece. „Porodica Bulgakovih je velika, složna, kulturna, muzikalna, naklonjena pozorištu“ – seća se žena mlađeg brata Bulgakova. […]
Pisci o sebi govore kroz svoje delo Mišel Goslar (Brisel, 1948), belgijska spisateljica, profesorka i autorka biografija osnovala je i rukovodi Međunarodnim centrom za dokumentaciju o Margerit Jursenar (1903-1987) sa sedištem u Briselu. To je svojevrstan muzej Margerit Jursenar, budući da sakuplja sva njena dela, fotografije, pisma, dokumente itd, i […]
(Predgovor za knjigu Eseji u izdanju Nolita, 1974. godina, biblioteka Sazvežđa)old Kada je, po dolasku nacionalsocijalizma na vlast, i Valter Benjamin (Walter Benjamin, 1892—1940), poput mnogih drugih ljudi od pera i boraca za slobodu duha, bio prisiljen da napusti Nemačku, za njega je znao samo malen broj onih koji su […]
Piše: Stiven Kec (Stephen Katz) Ključna stvar je, kao što je Niče rekao, da mislioci uvek, takoreći, ispaljuju strele u vazduh, a drugi mislioci ih pokupe i ispale u drugačijem pravcu. To se dešava sa Fukoom. Žil Delez (Gilles Deleuze) Biografski detalji i teorijski kontekst Mišel Fuko je rođen […]
Piše: Zlatko Paković Kao što je, u kulturnom smislu, današnji toponim Čačak nezamisliv bez vlastitog imena Branka Kukića i naziva časopisa Gradac, koji on uređuje već četrdeset godina, tako je i toponim Loznica, u savremenom kulturnom smislu, gotovo besmislen bez imena izdavačke kuće Karpos, u kojoj je glavni urednik Dejan […]
Piše: Vladeta Jerotić ŽIVOTNI PUT Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, kanton Turgau, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika, u znaku »svinje«. Ovo je Jungov sopstveni humoristični komentar, jer u kineskom kalendaru 1875. godina stoji pod ovim znakom, kao simbolom tame. U svome detinjstvu, kako […]