Tag: Boris Jovanović

Ako ne znaš šta ćeš

Ako ne znaš šta ćeš

| October 16, 2017 | 0 Comments

Ba­vi se ne­čim uno­snim, kad već ne znaš šta ćeš. Oba­vi ne­ki ko­ri­sni po­sli­ćak, ako već ne znaš šta bi ra­dio. Bu­di ne­ko i ne­što, kad se već do­sa­đu­ješ. Uči­ni ne­što, da te ne­lju­di po do­bru po­mi­nju, a lju­di i ona­ko ne zna­ju ni šta bi od se­be, a ni šta će im sop­stve­na sje­ća­nja. […]

Continue Reading

Namrgođenko

Namrgođenko

| October 8, 2017 | 0 Comments

Što li si va­zdan na­mr­čen, kad je ži­vot li­jep, moj na­mr­čen­ko? Tre­ba se, znaš li to, ra­do­va­ti ži­vo­tu, moj na­mr­šten­ko. To ti je pr­va i po­to­nja lek­ci­ja sa­vre­me­no­ga dan­gu­blje­nja, moj nam­ćo­ren­ko… Pa šta ako ti ži­vot tre­nut­no ni­je li­jep, moj na­tmu­ren­ko? Bi­će li­jep ka­sni­je, ako tre­nut­no ni­je, moj za­ka­šnjen­ko. Pa šta ako će ka­sni­je bi­ti […]

Continue Reading

Kapi (25) – Pije kao Rus

Kapi (25) – Pije kao Rus

| October 4, 2017 | 0 Comments

Pije kao Rus. Raduje se kao dijete. Psuje kao kočijaš. Plaši se svakog šušnja. Puši kao Turčin. Naći ćeš je na dnu tuge. Mokru od suza, blistavu od osmijeha. Ni za šta nije. Sem da se ponekad pomene.   Iz zbirke Kapi

Continue Reading

Kvarnjaci i pokvarenjaci

Kvarnjaci i pokvarenjaci

| October 1, 2017 | 0 Comments

Ni­je im pro­šao rok. Du­go­traj­ni su. Do­bro oču­va­ni u svo­jim kon­zer­vi­ca­ma, u svo­jim fo­li­ja­ma, u svo­jim ce­lo­fa­ni­ma, u svo­jim sa­la­mu­ra­ma, fu­tro­la­ma i obra­zi­na­ma. Ni­je­su se po­kva­ri­li. Još uvi­jek su za upo­tre­bu i ima ih po­svu­da, a na­ro­či­to ta­mo gdje su naj­po­treb­ni­ji. A naj­po­treb­ni­ji su ta­mo gdje su naj­štet­ni­ji. I nji­ho­va šte­ta je je­di­na te­ko­vi­na šte­to­čin­skog […]

Continue Reading

Pismo i nebeski poštari

Pismo i nebeski poštari

| September 24, 2017 | 0 Comments

Kad bi se, nekim čudom, ponovo pisala pisma, i kada bih, nekim još većim čudom, umio napisati pismo, i kada bi, što je najčudnije, poštari još uvijek nosili pisma, pa još, što je veće čudo od najčudnijeg čuda, kad bih znao adresu onoga kome kobajagi pišem, svakako bih napisao neko, kakvo-takvo pismo. Pa bih ga […]

Continue Reading

Krivi pravednik i pravi krivac

Krivi pravednik i pravi krivac

| September 17, 2017 | 0 Comments

Postoje samo dvije vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a sa druge strane grešnici koji se smatraju pravednicima. Blez Paskal Ma­lo sam živ, mno­go sam kriv – raz­mi­šlja kri­vi pra­ved­nik dok sr­ku­će ju­tar­nju por­ci­ji­cu sa­mo­pre­ko­ra. Mno­go mi kri­vi­ce, pa mi ma­lo i ži­vo­ta-do­mi­šlja kri­vi pra­ved­nik nad­ni­jet nad po­po­dnev­nim mla­ka­šnim čor­bulj­kom. Od­rek­nem […]

Continue Reading

Srpčenje

Srpčenje

| September 10, 2017 | 0 Comments

Mno­go, bre, ti Sr­bi ho­će da su Sr­bi, bre! Pre­kar­da­ši­lo je to nji­ho­vo, da opro­sti­te, srp­če­nje, bre… Kao da je, bre, va­žno bi­ti Sr­bin, bre. Bu­di ti čo­vjek, bre, sa­mo dru­ge na­ci­o­nal­no­sti, bre, i sve će, bre, bi­ti u re­du, bre… Ko­me je još do to­ga da bu­de ne­ka­kav Sr­bin, bre…Mo­de­r­na su vre­me­na i svi […]

Continue Reading

Prazna priča

Prazna priča

| September 3, 2017 | 0 Comments

Šta vi­še do­li­ku­je pra­zni­ni od pra­zne pri­če? U če­mu će se pra­zni­na ogled­nu­ti, ako ne­će u pra­znoj pri­či? Ka­ko do­ča­ra­ti pra­zni­nu osim pra­znom pri­čom? Mo­že li se pra­zni­na ičim po­pu­ni­ti sem pra­znom pri­čom? Pri­ča o pra­znim gla­va­ma, šta je ne­go pra­zna pri­ča? Pri­ča o pra­znim gla­va­ma ko­ji vo­de pra­znu dr­ža­vu po­če­tak je i kraj sva­ke […]

Continue Reading

Čuš

Čuš

| August 27, 2017 | 0 Comments

Pri­je pod­ne se ski­jaš, po­pod­ne se ku­paš ili obr­nu­to. Đe to ima…Čuš! Uve­če ne­đe ve­če­raš, na­pi­ješ se, uju­tro se pro­bu­diš, do­ruč­ku­ješ ne­što, pa se ski­jaš do ruč­ka. Ima li to iđe…Čuš! Po­sli­je ruč­ka po­cu­gaš dva­es-tri­es pi­va, ma­lo drem­neš, pa opet na ku­pa­nje, ono pred ve­če, kad je vo­da naj­ljep­ša, to­pla k’o pi­šać­ka, još ako ima […]

Continue Reading

Šta ti fali

Šta ti fali

| August 21, 2017 | 0 Comments

Imaš no­ge, ze­mlja­če, i trup i ra­me­na, a bog­me i gla­vu na ra­me­ni­ma. Gla­vu si po­ne­kad gu­bio, ra­ni­je si je če­šće okre­tao, sa­da se sa­mo­stal­no okre­će oko svo­je ose sa­mo u sno­vi­ma, ali, hva­la Bo­gu, tvo­ja je i tu je, gdje joj po­ne­kad i ni­je mje­sto… i šta ti fa­li… Imaš i še­ši­rić na gla­vi, […]

Continue Reading