Tag: Boris Jovanović

Sramotica

Sramotica

| June 26, 2017 | 0 Comments

Oj svi­je­tla maj­ska, jun­ska i do­ži­vot­na, sra­mo­ti­ce… Ni­je­si ti vi­še ma­la. To ti ja sa­mo te­pam. Vo­lim hi­po­ko­ri­sti­ke. Kao sra­mot­ne pre­slač­ke. Kao smr­to­no­sne ko­la­či­će. Kao smla­če­ni ži­vot i vre­li stid, ve­li­ka i pre­ve­li­ka sra­mo­to, sra­mo­ti­ce lju­blje­na na­ša… Šta bih bez te­be, bez slat­kog nek­ta­ra, bez opoj­ne am­bro­zi­je, bez za­mam­nog ča­ra do­mo­vin­ske sra­mo­te, neo­do­lji­va sra­mo­ti­ce mo­ja… […]

Continue Reading

Slatki grijeh

Slatki grijeh

| June 18, 2017 | 0 Comments

Na­slov ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa Fa­hre­tom Ja­hić, pa sa­mim tim ni sa L(ij)epom Bre­nom. Nje­nu mu­zi­ku do­sad ni­je­sam slu­šao, a sva je pri­li­ka da ne­ću ni ubu­du­će uko­li­ko sa­ču­vam (a sva je pri­li­ka da ne­ću) ma­kar ze­ru zdra­vo­ga ra­zu­ma. Ni­je­sam sklon ni pre­tje­ra­no du­gim no­žur­da­ma ni pre­tje­ra­no krat­kim suk­nji­ca­ma, a ni pre­tje­ra­no la­ko­mim har­mo­ni­ka­ši­ma. A […]

Continue Reading

Kobajagi

Kobajagi

| June 11, 2017 | 0 Comments

Cr­no­gor­ci. Ko­ba­ja­gi. Mo­žda Go­ro­crn­ci. Cr­ni bi­jel­ci. Ili bi­je­li crn­ci. Ko­ba­ja­gi zva­nič­no. Ko­ba­ja­gi fak­tor. Ko­ba­ja­gi mi­ra i sta­bil­no­sti ko­ba­ja­gi. Ko­ba­ja­gi dr­ža­vi­ca u ko­joj ži­ve ko­ba­ja­gi za­do­volj­ni ko­ba­ja­gi gra­đa­ni i pre­za­do­volj­ne ko­ba­ja­gi gra­đan­ke. Dr­ža­vi­ca, rod­na gru­di­ca, ko­ja je ovih da­na ko­ba­ja­gi zva­nič­no po­ra­sla do ko­ba­ja­gi ne­slu­će­nih vi­si­na sa ko­jih se ko­ba­ja­gi da­le­ko vi­di. Ko­ba­ja­gi ušla u NA­TO, […]

Continue Reading

Kapi (22) – Svima govoriš

Kapi (22) – Svima govoriš

| June 11, 2017 | 0 Comments

Svima govoriš o nekakvoj kuli, na stijeni, iznad mora. Ona je za tebe početak i kraj svake bitne priče. Nadražuješ drugarice omamljenih očiju da pođu za tobom, izmaštanom stazom, kroz odsanjani borovnjak ka bijeloj kuli koja je, tako im tvrdiš, najstrašnija i najljepša pod slapom mjesečine. U toj kuli, na liticama, mora živjeti Neko, jer […]

Continue Reading

Traži se

Traži se

| June 5, 2017 | 0 Comments

Pret­po­sta­vlja se da je još uvi­jek ov­dje. Još uvi­jek me­đu na­ma. Iako smo se na­da­li da ni­je. Iako smo bi­li si­gur­ni da je svr­še­no s njim i da smo ga se ko­nač­no oslo­bo­di­li. Da smo iz­ba­ci­li i taj ka­men­čić iz ci­pe­le. Ka­men­čić ni­je va­žan uko­li­ko ne žu­lja. A on nas žu­lja iako je sa­svim ma­li […]

Continue Reading

Kapi (21) – Slatko ćućorenje, neodoljiva mimika

Kapi (21) – Slatko ćućorenje, neodoljiva mimika

| June 4, 2017 | 0 Comments

Slatko ćućorenje, neodoljiva mimika, zavodljivi pokreti njegovanih ruku, vatrice u pogledu. -Sija grad Vašom ljepotom, mlada damo – kaže gospodin u prolazu dižući crni šeširić. Bijeli prostrani stan u kojem odjekuje muk. U fiokama, na policama, u plakarima – miris užegle nade. I uvijek tako – zaspiva na leđima, s hladnim dlanom na stvrdlom venerinom […]

Continue Reading

Dan zavisnosti

Dan zavisnosti

| May 28, 2017 | 0 Comments

Ma­ši, ma­ši alaj-bar­ja­kom, kao i svi za­vi­sni­ci od ne­za­vi­sno­sti, moj za­vi­sni­če, moj ne­su­đe­ni ze­mlja­če. Ma­hao bih i ja, ne­go me je ne­što za­bo­lio zub, a znaš ka­ko je stra­šno kad zub za­bo­li… Ma­ši, ma­ši, ure­še­nim bar­ja­či­ćem, mo­ja sna­go pa­tri­ot­ska, mo­ja za­vi­sna ne­za­vi­sno­sti, moj po­no­som po­sti­đe­ni ko­ba­ja­gi ze­mlja­če. Ma­hao bih i ja, sa­mo da sam na […]

Continue Reading

Kapi (20) – Katarina Krasna radi kao pripravnica

Kapi (20) – Katarina Krasna radi kao pripravnica

| May 27, 2017 | 0 Comments

Katarina Krasna radi kao pripravnica u Etnografskom muzeju. Gricka olovku, stoji pred staklenim ormarom zagledana u pelerinu boje šljive. Katarina Krasna svečeri voli da samuje, pije kompot od šljiva i gleda filmove sa konjanicima i kočijama. Izjutra, dremovna i topla, istresa stolnjak kroz prozor, pravo na glavu stare astmatičarke i zagušena smijehom obuva cokulice žureći […]

Continue Reading

Škola za elitu

Škola za elitu

| May 22, 2017 | 0 Comments

Osnov­ni ni­vo: Daj ša­pi­cu. Ma­ši re­pi­ćem. Mr­daj nju­ški­com. Ob­li­zuj se slat­ko. Cvi­li. Ti­ho cvi­li. Ska­mu­či. Umi­lja­vaj se. Re­ži. Po­la­ja­vaj. Laj. Ola­ja­vaj. Dr­ži ga. Uje­daj. Le­zi. Če­kaj. Ma­zi se. Ču­vaj. Do­ne­si. Ra­duj se. Tu­guj. Sko­či. Bu­di mr­tav. Mr­tav. Oži­vi. Ži­vuj. Ži­vo­ta­ri. Li­ži. Do­ne­si po­vo­dac. K no­zi. Dr­ži ma­cu. Va­ljaj se. .. Sred­nji ni­vo: Daj ru­či­cu. Osmje­huj […]

Continue Reading

Duškov Reks

Duškov Reks

| May 15, 2017 | 0 Comments

(NATO- tragedija u jednom činu) Va­šing­ton. Lje­ta na­tov­skog, 2017. Mje­sec maj kad ru­že va­šing­ton­ske bu­ja­ju u pu­nom cva­tu kao i lju­bav mon­te­ne­grin­ska spro­ću ame­ri­kan­ski­jeh pri­ja­te­lja. Op­šta gu­žva i fr­tut­ma na uli­ca­ma hi­sto­rij­ski zna­me­ni­to­ga Va­šing­to­na. Svi užur­ba­ni i upa­ra­đe­ni kao da je do­šao Mar­so­vac, a ne ve­li­ki ri­bo­lo­vac Du­ško iz ma­le­no­ga no ča­sno­ga Moj­kov­ca, gra­di­ća slav­no­ga […]

Continue Reading