Tag: Jana Nebo

Bez kategorije

Nema poslednjih reči

Nema poslednjih reči, ni skrovita mesta da tražiš što nisam rekla. Kad je trebalo, usta su bila nema. Noć je uzaludan putnik – odavno me više nije strah. Kad nisam kucala – šta se moglo otvoriti? Ja, umišljeni pesnik pred kojim se bela hartija u prah rasipa a stihovi ušiveni […]

Art

Senka sećanja pred put

Senka sećanja pred put. Strah se gnezdi u grlu. Kao da ništa u ruci nemaš, a toliko breme godinama vučeš. Retko se okreneš. Samo kad noć ranije u tvoju ulicu skrene tada znaš: to je dete tvoje nerođeno, male stope u travi, a ispred – kao da ništa u ruci […]

Art

Otac

Nisam te upoznala kad je trebalo Od tuđih misli izatkala sam sliku i nije bila lijepa Nisam te ni zagrlila od tvog sam pogleda ustuknula ostala skamenjena Ništa mi lijepo nisi rekao Sad kad hoću da prevarim noć vidim te kako dolaziš Smiješiš se I sve što nemah posta uspomena […]

Art

Prvi put ne plačem zbog tebe

Prvi put ne plačem zbog tebe. Plačem zbog mog srca, koje pade u bezmernu dubinu. Sve što sam imala – prokockala sam. Sve vredno – prodala, da ti budem uteha. Kako sam mogla i pomisliti da ću ostati cela kad moje blago ne beše On! Sad vapaj samo može dovesti […]

Art

Moje ruke skrštene u predvečerje

Rekla je ona lepo da to stablo neće doneti rod. Moje ruke skrštene u predvečerje. Telefonski pozivi služe da podsete koliko normalnih , ispravnih života, svadbi, dece, porodičnih šetnji – i mene pokisle dok otključavam vrata radujući se što me niko ne čeka. Ona u uglu ponekad kao uplašeno dete, […]

Art

Uhvaćena u zamku, lako kao ptica

Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]

Art

Uzalud su čamci pristajali

Nisi ti bila ni pristanište, ni mirna luka, svetionik, šuma puna hlada, melem, izvor, dlan! Uzalud su čamci pristajali na tvoje obale. Prebiraš godine, sećanja, dane. Ništa ne treperi, ne pomera se, ne živi. Napunila si oči suzama i daljinom, skupila ruke kao činiju. Čekaš zalazak sunca kao jedinu ponudu […]