Tag: Jasna Đurđić

Art

Moram se sakriti

Moram se sakritida me nasmejano drvonikada više ne vidida ne čujem glasne prepoznam obriselica tuđegni put neki pored rekeni prazno mesto na uzglavljuda ne osetim nikad višejer znam da tamo neću moćijer više ništa na mene ne čekatragovi su izgubili mirisea tuđi poglediodavno me zaboravilisakriću se ispod kamenja i granjada […]

Art

Utkano u tajnu

Utkano u tajnukoju prepoznajemkad krenempoznatim putemzaleđenog osmeha i srcau poznate predelegde deo mene ostaa znam oko plačljivoopet će sumnju donetida smo mogli svešto nismo danasovako sami i daleki Jasna Đurđić

Art

Šta ako se poslednji put

Šta ako se poslednji put zagrcnem pred lepotom trenutka, dok vetar pomera zavesu a samoća na dlanu leškari. Hoću li se uplašiti? Možda krenuti u susrete nevična druženjima, svetu što se propinje i drhti oko mene. Neprepoznatljiva u ogledalu. I nju razmaženu, priprostu, drsku, koja mi nogu podmeće uvek kad […]

Art

Vilajet

Ne volim noćOna to znaZato mi uporno dolaziranije nego drugimaŽuri besposlenakao da će me obradovatiA zna da ću jeugurati u zjenicučim dođei da će opetpokisla i prestravljenamoliti da izađe. Jasna Đurđić

Art

Večiti nesporazum između mene i njih

Večiti nesporazum između mene i njih. Pogrešno protumačenih odgovora. Kad bol zavrišti a ja ga ućutkam jednim pokretom – da ne diše, ne gleda.Šijem mu novu odeću vraćam u život. A strepim da mi ga ne ukradu,pretvore u veselog igrača, u klovna, u lice koje sam imala. Ovako bolešljiva spremajući […]

Art

Žal

Niko me nije naučioda se bol osmijehom krijeda namrštena ne ćutim Tako godine prođošeumorne od mrzovolje Sad kad bih moglahiljadu osmijeha bih ti ostavilana stolu sa četiri stolicena kojima odavno nikoga nema Jasna Đurđić

Art

Priznajem

Priznajem da sam se plašila tebe što zamišljena pored mene koračaš Da sam često htjela da pobjegnem zaboravljajući da su ti svi putevi znani. (šta ako mi namigneš pa pomislim da se šališ) Mada znam iza nekog ćoška uzećeš me pod ruku povesti u šetnju do neke slijepe ulice kad […]