Tag: Jovanka Živanović

U susret  svetlosti

U susret  svetlosti

| April 7, 2018 | 0 Comments

„I vidjelo se svetli u tami i tama ga ne obuze.“    Sveto Jevanđelje po Jovanu   Nisam namrgođen, niti sam na sioranski način pesimističan i ružnim stranama života opsesivno posvećen čovek (tek što ispisah misao, Emil Sioran mi urla u desno uho kako on nije pesimista već plahovit čovek – da mi to valja […]

Continue Reading

Led na dlanu

Led na dlanu

| January 22, 2017 | 0 Comments

  Šta je to mlako, mirno i obično u mom životu? Ne znam, ali ne sumnjam da ima toga. Valjalo bi se potruditi pa naći, kazati, opisati. Je li vredno truda  baviti se onim što nam nije važno? Što nije zaslužilo našu misao, nije vredno ni mastila. Tako ja, ovako lenj, mislim. Kad bih se […]

Continue Reading

Bog pod noktima

Bog pod noktima

| July 4, 2015 | 0 Comments

  Piše: Jovanka Živanović   Ovoga te puta, vala, ostavljam zauvek!,  pretio sam ljutnjom koja nije svojstvena bogu –  ni svekolikom, ni ličnom, dok sam se spuštao strmom ivicom urvine koja je u obrnutom smeru bila uspon i jedina staza kojom se moglo stići na vrh povećeg brda u okolini grada.  Neobavešteno kamenje je ignorisalo […]

Continue Reading

Klavir je pio, ne ja

Klavir je pio, ne ja

| December 2, 2014 | 0 Comments

Piše: Jovanka Živanović Potpuno ću vas razumeti, jer logikom dobrih znalaca i  konzumenata umetnosti drukčije nećete moći, nego da ovu priču smestite na teren fantastike ili, istine radi, vratite je u zonu iz koje sam je poodavno sam proterao uverivši se u nedvosmislenost njene realističnosti. Govorim ovo više kao otrežnjen nego kao trezan čovek, jer […]

Continue Reading

Skloni smo padu

Skloni smo padu

| May 31, 2014 | 0 Comments

Piše: Jovanka Živanović Sticanje intergiteta – vazda nesvršen glagol, nikada nisam videla kao muku i napor, niti osećala da išta u meni trpi kad um zasuče rukave. Svaki korak napred biva radost, i taman za koliko se popnemo uvis, za toliko ojača svetlost. No, ni jedan korak ne učinih da mi nečija ruka odozgo ne […]

Continue Reading

Zvezda

Zvezda

| April 1, 2013 | 0 Comments

Kada se glista probija kroz sabijenu zemlju, s mukom praveći stazu tako što jede svoj put, zna li ona kud vode budući kanali – gore ili dole? To nikada neću saznati, jer nisam glista. Mrav sam. I ne jedem svoj put, put jede mene. Netom izrečeno već pripada prošlosti, ali još me drži navika i […]

Continue Reading