Tag: poezija
Moj pas i ja dočekujemo jutro
Mi imamo osnovicu svake ljubavi On ima brkove, Ja bradu. On napada veće pse od sebe, Ja napadam veće kučke. On u snu trči Ja u snu ležim. On ima spušteno uho Ja podignutu obrvu. Ja imam spušteno oko On podignuto uho. On nema rep, Ja sam ga imao. Budimo se jutrima Zbog ptica koje […]
Volim sve ono što čini da zaboravim da postojim
Da gledam filmove volim sklapam oči na koncertima simfonijskog orkestra skačem po svirkama zijevam na književnim večerima Volim podzemne prolaze noću gluvarenja s beskućnicima isprazne diskusije studenterije iz Bolonja stare kuće dvorišta i ljude starog kova Volim i da šetam pored vode da gazim lišće u šumi snijeg na planini pijesak na plaži I da […]
Konačište
Samoća tiha i neodoljiva Prožima biće koje hodi Putevima ljubičastih ljiljana Na livadama patnje Pod narandžastim svodom neba. Šapuće maslačku u konačištu svog cveta Kada će uz vetar rasuti se u etar Reči duše i tela. Miris livada i ljubičica Izmešani sa mirisom krvi Prožimaju čula telesna A on hodi sam A on hodi […]
Pospan
Za vreme svetskih prvenstava Za vreme velikih poplava Za vreme osvojenih teritorija Biću pospan Za vreme proglašenja pobednika Za vreme kraljevskog venčanja Za vreme požara u stanu do mene Biću pospan Za vreme dok moj pas laje Za vreme dok traje pale blue eyes Za vreme dok senka meseca Krije Sunac Sunac ti jebem. […]
Žene koje su nas podizale
Žene koje su nas podizale olovke su djeci čupale iz lijeve ruke U desnu ih zatim metale Na šakama i tetivama tim ženama sicali su pepelom i medom križeve da ih Turci ne bi vodili iako Turaka već odavno bilo ni Bliže Bogu da su po kriptama i kapelama mrmoljile su brže nego […]
Koračao je sam
Livadama i planinama Bez saginjanja da ubere cvet Ostavio ga je pčelama Bez uspinjanja da oseti miris Ostavio ga je leptirima. Bejaše bos i nag Na gorskim vrhovima. Trnje i šiljato kamenje Pod tabanima. Vetar i sunce Prekrivač tela. Zaćuta. Zastade. Zažmiri. Zadrži dah. Oseti sve oko sebe I sebe. Ispusti dah I izađe iz […]
Smrt mladića iza nas
Nosila si me u naručju Od sreće Pored bajkovitog doma penzionera I pijani momci su se krvlju dokazivali Vikom kao trostruki megafon Ulica je bila žilavo uska Kao pisak koji cijepa rosu Između dva uva Jedno momačko grlo je stalo Kao pjesma Crne su tačke pale uz limene gore Zaglušeno si vikala kuku meni Samo […]
Desna šaka
Duboka tuga Bol u desnoj šaci Sedenje na stepenicama Prvi sprat Suza na desnom obrazu Zbunjenost životom Ceo svet na ramenima, a ne treba tu da bude Moja ramena su tu da nose moj svet, a ne njihov Mora da sam usput nešto pogrešno razumela Telefon u rukama Dva poziva: mama i tata Kako si […]
Tačke maštaju
Linije lutaju Krugovi nastaju Tačke se sastaju Trouglovi sanjaju U kvadrate da stanu Jedno da postanu Uglovi oštre svoje zube Vrednosti se u simetrijama gube Tačke maštaju O drugoj strani koordinatnog sistema Dok podsvesno znaju Da sistema i nema Linije i dalje lutaju Simbol za beskonačno postaju. Danijela Grbić
Istra
Mirku Kovaču Vidim sebe kako čekam vlak na koji ću se ukrcati sam tamo bi trebao biti jedan kupe u kojem ću sjedeti sam i čitati tvoje knjige dok ispred mene moja domovina klizi kraj prozora sama kao i ja što sam ostavljen od nje i od svih, kao i ja što sam […]