Tag: poezija
Koračao je sam
Livadama i planinama Bez saginjanja da ubere cvet Ostavio ga je pčelama Bez uspinjanja da oseti miris Ostavio ga je leptirima. Bejaše bos i nag Na gorskim vrhovima. Trnje i šiljato kamenje Pod tabanima. Vetar i sunce Prekrivač tela. Zaćuta. Zastade. Zažmiri. Zadrži dah. Oseti sve oko sebe I sebe. Ispusti dah I izađe iz […]
Smrt mladića iza nas
Nosila si me u naručju Od sreće Pored bajkovitog doma penzionera I pijani momci su se krvlju dokazivali Vikom kao trostruki megafon Ulica je bila žilavo uska Kao pisak koji cijepa rosu Između dva uva Jedno momačko grlo je stalo Kao pjesma Crne su tačke pale uz limene gore Zaglušeno si vikala kuku meni Samo […]
Desna šaka
Duboka tuga Bol u desnoj šaci Sedenje na stepenicama Prvi sprat Suza na desnom obrazu Zbunjenost životom Ceo svet na ramenima, a ne treba tu da bude Moja ramena su tu da nose moj svet, a ne njihov Mora da sam usput nešto pogrešno razumela Telefon u rukama Dva poziva: mama i tata Kako si […]
Tačke maštaju
Linije lutaju Krugovi nastaju Tačke se sastaju Trouglovi sanjaju U kvadrate da stanu Jedno da postanu Uglovi oštre svoje zube Vrednosti se u simetrijama gube Tačke maštaju O drugoj strani koordinatnog sistema Dok podsvesno znaju Da sistema i nema Linije i dalje lutaju Simbol za beskonačno postaju. Danijela Grbić
Istra
Mirku Kovaču Vidim sebe kako čekam vlak na koji ću se ukrcati sam tamo bi trebao biti jedan kupe u kojem ću sjedeti sam i čitati tvoje knjige dok ispred mene moja domovina klizi kraj prozora sama kao i ja što sam ostavljen od nje i od svih, kao i ja što sam […]
![Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom [Tema: Crnjanski]](http://i1.wp.com/fenomeni.me/wp-content/uploads/2019/01/Milos-Crnjanski.jpg?resize=150%2C150 "Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom [Tema: Crnjanski]")
Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom [Tema: Crnjanski]
Piše: Svetlana Velmar Janković III nastavak Ljubav kao ne-ispunjenje Otuda će, posle „Vidovdanskih pesama“, Crnjanski postepeno nastojati da zadrži trenutak koji je potpuniji. Ako ga je nihilizam kao opredeljenje navodio da osiromašava unutarnje sadržine u subjektu, ovo novo, odnosno ponovo nađeno usmerenje navodiće ga da se bavi onim što te sadržine čini bogatijim. Francuski stvaraoci […]
Teret
Zamišljam male ljude Sa licima emocija kako kruže i zaustavljaju se, čuče, sede, razmene po koju reč. Njihove duge tanke noge spuštaju se niz moja pleća, njihova tela, opuštena, vise sa moje grbače. Sada su i polegali glavom oslonjeni na vrat gledaju kuda ih nosim. Ugnezdili su se sa rukama na obrazima posmatraju svet […]
Arsen Dedić – Moderato Cantabile
Rijeka donosi jesen dugo umire grad i u nama toliko ljeta mi smo siročad svijeta Reci da li ćeš noćas moći ostavit sve svoju kuću, navike, ljude i poći a ne znati gdje Neka svi mržnjom isprate nas ali draga, život čeka, sad je čas čitav svijet biće tvoj novi dom neka kažu avantura […]
Novembarska pjesma
Novembar sivilom boji jutra Dani su protkani kajanjem Srce nikad dovoljno čisto za nove početke Ispunjeno pritajenim strahom Život neprekidna borba za trenutke mira Neprekidno trajanje bez predaha Samo ga poneka smrt prekine upitnicima I na trenutak ispuni srce strepnjom Šta će biti kada ode neko doista moj? Koliko ću snage imati da podnesem? […]
Strah
Prestravljena sam zbog godina koje se skupljaju iznad moje glave u džepu, u vozu, u ćaskanju, u učenju, u čekanju, u pošti, u banci, u bolnici. Prestravljena sam jer niko o tome ne govori, jer su dani beskrajno ćutanje o smrtnosti. Prestravljena sam jer me niko nikada na ulici nije zaustavio da pita “Izvinite,koliko nam […]