Tag: poezija
Ništa mi drugo ne ostaje no da napišem pesmu
Ništa mi drugo ne ostaje no da napišem pesmu. Da ostanem pošten prema sebi, da Kada je težina preko leđa jača nego što su ona Onda mi ništa drugo ne ostaje. Ne ostaje mi čak ni nešto para u džepu, tek Sutra za hleb i možda pavlaku ili jogurt Još cu debatovati sa sobom […]
Ucrvljala nafaka
Sestra ne koristi kašiku nikad Uvijek prstima nimet Umače u tanjir Svakad joj ne pretekne Ni hljeba ni smoka – I stalno je gladna To nisam naučio Iza mene Na sofri vazda Po koji zalogaj ostane Ona kaže – tuđa nafaka Ali ja ne znam da se Od toga ikad iko Ofajdio – Osim crva […]
![O sirotom B. B. [Tema: Breht]](http://fenomeni.me/wp-content/uploads/2019/12/breht-150x150.jpg "O sirotom B. B. [Tema: Breht]")
O sirotom B. B. [Tema: Breht]
Ja, Bertolt Breht, potičem iz crnih šuma. U gradove me je donela moja mati Dok sam joj u utrobi ležao. I hladnoća šuma Sve do smrti će u meni potrajati… 2 U asfaltnom sam gradu kao kod kuće. Od samog početka Dobijam mira i svete vodice koliko mi volja: Novina. I duvana. I rakije. Nepoverljiv […]
Drugi sprat
Živim u stanu na trinaestom spratu A na vratima mi stoje dve obrnute osmice. Ovo je istina. A retko kada ćete u poeziji videti dva stiha koja su istinita. Ova dva gore možda nisu. Ovaj iznad sigurno nije. Ovaj poslednji jeste. Kao dve obrnute osmice, I broj trinaest kada brojite odozdo. Odozgo su osmice ispravne […]
Nepismena
Sakriću se, a možda i sahraniti, u sopstvenom pazuhu; u oštrom, močvarastom vonju pustinje i praznine; u toj smiješnoj jami, ljubavnici uhu, gdje samuju očajno moje želje i moje istine. Jer: Ja sam nepismena i mene nema. Isti jezik a meni sve drugačije znači I uz detaljni uput oni me ne mogu naći (oni me […]
Čovečanstvo ima
Čovečanstvo ima dosta dobro ljudstvo Dovoljno njih na krv i na nož Jaki su, i svakodnevno napadaju Sa svim svojim sanjanjima i oprostima Sa svim svojim drugarstvima i postovima Poste i poštuju, i postavljaju Pravdaju. Neke retke bradate zveri, I ostavljaju ih tamo, Da budu, bez zasluge, Na postamentima Poste i poštuju i postavljaju Nekakve […]
O kiši (kritika života)
Jesen prkosi letu Donosi kišu i tamne oblake Tmurne face koje se sklanjaju Imbecilne klince koji buržujišu Puštaju muziku sa blutut zvučnika (Ako se to uopšte i može nazvati muzikom.) Pas i ja u skloništu Posmatramo ujednačeno kapljanje. Bigl je inteligentno stvorenje Dovoljno da se grozi ovakve muzike Krivi glavu i gleda u mene […]
Jebo vas jezik
nemoj da je nekome palo na pamet da mi kaže kojim jezikom da govorim. ja sam kruševljanka. babe su mi se rodile i udale u istom selu. govorim kosovsko-resavskim dijalektom koji je iskvaren životom u beogradu. ja sam beograđanka. u ličnoj karti mi piše vračar. petnaest godina sam provela u tom gradu. tamo mi živi […]
Pusti Suze
U američkim i inim filmovima Roboti obično imaju ljudska osećanja Dok ljudi u ovom i onom i inom životu Imaju robotska. Po algoritmu postupaju iako se sa istim nisu rodili. Oni ne plaču. Samo po sahranama. Po naređenju. Kao da nikada nisu plakali po rođenju. Pusti suzu, Sve ti jebem, Plači ko da su […]
Oktobar
Postoje prvi, drugi, treći i tako dalje Oktobar. I oktobarski jezici nisu kao u novembru. Ali svakako postoje Menjamo se s početka i kraja jasne jeseni Kasnimo na sastanke, hvala budućim kišama. Iz oktobra postajemo očevidnici velike zavere Da su nas prevarili za leto. A zarad leta živimo i zarad njega Zarađujemo Poštene opekotine i […]