Jasan Pogled
Pesmo, mala zvezdo!pođi sa mnom ćuteći po travi. Bockaće nas suve grane, suve vlati.Obići ćemo mesta gde su mravi.pođi pesmo, sa mnom ćuteći po traviI čelo mi pozlati. Ja sam dobar i ćutaću:Gledao sam dugo kamen kako ćuti.Gledao sam dugo drvo kako pati:Stoji samo raširenih ruku. Dođi, kao cvet tek […]
Kao da su u glavi, a ne u tornjevima, zvonila zvonaU prepodnevnom gradiću, nedeljnom, uz TisuLežao je kasni septembar na srcu kao tona.Iz bašti – jesen se odazvala tajno tišinom u mirisu. O te skrovite bašte koje se na istrošenom suncu sušeI vire iza letvastih ograda šarene kao zebra!Gorele su […]
Na malom skveru s dve-tri klupeI s bukom što se slabija činiU sunčano se podne skupeStarci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo(Jer čemu nov kad dugo traje)Žmire put sunca ili strogoZure u tramvaj što tu staje. I ćute. A kad tramvaj jekneI krene s bukom u dalekoŠta jedan […]
Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otišli. Za ljubav više krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obične u našoj navici, Kao kad skidamo šešir Ili […]
O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu. Tu je i reka (al mrtvo korito): Samo srebrost šljunka, peska, trulost panja I čudna svetlost — ni sutonja ni danja — Što se kroz lišće […]
Piše: Milivoj Nenin Imao sam dva teksta o autobiografiji Stevana Raičkovića Jedan mogući život – prvi, davno objavljen,1 i drugi, u glavi, skiciran u glavnim konturama, dopunjen Raičkovićevom Fasciklom 1999/2000 – kada mi je u ruke stigao tekst Miroslava Maksimovića „Priča o nastanku pesme“ objavljen hiljadama kilometara daleko…2 I […]
Kuda pobeći u ovaj dan? U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? gde? Eno već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle. Kuda pobeći u ovaj čas Kristalno prazan, […]
Živeli smo ponovo u novom gradu koji se kao mala šarena ptica šćućurio u podnožju velike tamne planine. Sa nje je u suton pirkao hladan gorski vazduh i kao vlažna obloga rashlađivao čelo usijano od dnevne žege. Stajao sam tog sumraka među kukuruznim perima koja su mi milovala obraze i […]
Piše: Dragan Hamović STEVAN RAIČKOVIĆ LIRIKA I ETIKA Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome je Raičković bio potpun, makar ujedno bio i prokleto veran svome […]
Deseti nastavak Povratak iz izbeglištva Evocirajući uspomene na “neformalni pesnički kružok” u smederevskoj gimnaziji, pod okupacijom, uveli ste u priču o svojim pesničkim počecima i nove, spoljne impulse koji su uticali na “intenzivnije” sazrevanje Vaše pseničke ličnosti. Reč je, dakle, o prvim Vašim kontaktima sa živom poezijom, onom koju su […]