Jedna trećina pesnika zaposlila se u pošti. Oni su tada očekivali, ono što uostalom svi očekuju od državne službe, platu dovoljnu za hranu, prostitutku mesečnicu i nedovoljnu količinu domaćeg vina.
Trećina je nosila nekakva džepna izdanja zbirke nekakvog pesnika oštrog jezika, koji je u svojoj osnovnoj rečitosti cenio umetnost ratovanja, onda oblo žensko telo i jednu, za njega posebnu reku. Stihotvorio je u tome svom naklapanju pojmove koji su zaudarali na retka ljubavna pisma, na osnove teorije prava i metaforom je reku opisivao strujnim kolom. Taj pesnik je trećini bio putokaz, njegova zbirka nalik turističkom vodiču, i samo njeno postojanje je trećini dodavalo arhetipsko osećanje vrednosti, ono koje je po nekim teoretičarima u stvari žena.
Kada su se jednoga dana, u sasvim neizazvanoj raspravi dotakli suštine, jedan od trećine je prvo spalio zbirku a potom i sebe. Ostatak trećine, koja sad više nije bila čitava trećina, je na ovaj revolutivni potez gledao sa nesvrsishodnim besom, potom idealizujuci postupak, shvatili su da neko ipak poznaje materiju. Ili ne poznaje. Narednih dana trećina je postala četvrtina, potom osmina, pa šesnaestina a onda pedesetina.
Pedesetina je napisala pesmu, svaki po jednu, dakle dve. Potrošili su dve plate, dve mesečnice, dve buteljke i počeli ipak da vajaju, jer poezija, uglavnom, izgori.
Marko Jovanović
O autoru:
Marko Jovanović, rođen je 14.08. 1983. u Crvenki. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, drame, bavi se esejistikom i prevođenjem. Rekreativno pravi muziku i stihove u sastavu Shiny Lion And The Far Nipple. Na konkursu Sluzbenog glasnika za kratku priču na temu Knjiga osvojio je jednu od nagrada. Objavljivao je u Beležnici, književnom časopisu Narodne biblioteke Bor, Pisanija(Vranje), Izvornik(Smederevska Palanka),Sizif (Kraljevo) i u još nekoliko zbornika i književnih časopisa. Nagrađen na nekoliko festivala. Živi u Crvenki i Novom Sadu.
Kratko ali jasno. Bravo
Želim još Marka!