Zadatak psihijatara jeste da ubijaju genije [Tema: Van Gog]

| August 30, 2014 | 0 Comments

Van_Gog

Antonen Arto: Van Gog, samoubica, žrtva društva
Clio, Beograd, 1996.

Piše: Brankica Mikić

Artoova kniga Van Gog, samoubica, žrtva društva, o kojoj kruži priča da je napisana za dva dana, pojavila se u Parizu decembra 1947. godine. Tiraž knjige bio je 3000 primeraka, što je najveći tiraž neke Artoove knjige štampane za njegova života. Pročitavši u jednom broju nedeljnika Arts nekoliko članaka koji su za temu imali Van Gogovo ludilo, što ga je podsetilo na priče koje je slusao o samom sebi, Arto odlučuje da psihijatrima slavnog slikara replicira knjigom.

Šta Antonena Artoa povezuje sa Van Gogom? Obojica su od strane zvanične medicine bili proglašeni ludim i obojica su deo života proveli na psihijatrijskim klinikama. Obojica su bili usamljenici i očajnici. Obojica od društva neshvaćeni i izopšteni. Obojica neumorni tragaoci za apsolutom. U svojim umetnostima pak, dakle pozorištu i slikarstvu, obojica su ostavili originalan lični pečat.

Zadatak psihijatara, smatrao je Arto, jeste da ubijaju genije. Zato su i Van Goga, ne trudeći se da ga kao slikara i kao čoveka shvate i osete, opisivali rečima “degenerik tipa Manjan, šizofreničar, žrtva konstitucionalne psihopatije, neuravnotežena sterilna osoba”. Da li nisu videli ili nisu hteli da vide da za njega ne važe postojeći standardi (ko bi od „normalnih” mogao da naslika onakve slike?). Slikarevog lekara, doktora Gasea, Arto naziva “grotesknim kerberom” i preko kritike njegovog metoda lečenja uputiće reci najžešće osude društvu zarobljenom svojim zakonima. Ovaj svet, reći ce Arto, osudjuje sve što pokazuje plemenitost. Individualnost genija smeta „prostačkom ljudskom šljamu” i žigoše se kao ludilo i zlo. Da bi se stabilizovalo u svojoj lažnoj čistoti, društvu je potrebna krv genija – suviše opasnog za poredak – koji mora da podlegne jer ne može da prihvati ograničenosti i „priklještenost”.

U Artoovom, kao i u Van Gogovom svetu, nema uživanja. Postoje samo patnja i rad. Arto se poziva na Ničea, koji odbija društveni cilj otklanjanja patnje smatrajući blagostanje krajem, i opominje da su sva velika dela stvorena disciplinovanjem velike patnje. „Veliko delo” nije radost, ono je proizvod „strašnih unutrašnjih vrenja” i razdiranja. „Težeći u svom slikarstvu „prvobitnim apokalipsama”, on na svom poslednjem platnu Žitno polje s gavranima, veličanstvenom predskazanju zla (…) nagoveštava Apokalipsu, bolje nego Brojgel Stariji ili Boš, došavši do sopstvenog kraja, do žrtve, do samoubistva.”

Arto u svojoj knjizi o Van Gogu otkriva polifoničnost njegovog slikarstva prenoseći čitaoca iz polja vizuelnog u polje zvučnog: on kaže kako čuje “krila gavrana kako udarcima snažnog cimbala lupaju iznad zemlje”, „svetlost čiraka zvoni”, a grčeviti pejzaži izgledaju spremni da se pokrenu svakog trenutka, nagoveštavajući time dramu. (Pisac pogovora srpskog izdanja ove knjige Vesna Čakeljić stoga napominje da su Van Gogova platna slikarski pandan artoovskog pozorišta surovosti: „Oni su onaj grč apsolutne umetnosti koja je vraćanje iskonskim snagama i samom izvorištu života, kroz odbijanje svake artificijelnosti i suvišnog estetizma.” ) Mit o njegovim slikama izvodi iz najprizemnijih stvari života, a umetnost i treba da diše u istom ritmu kao život. Arto kaže: „Nema utvara u Van Gogovim slikama, nema priviđenja, nema halucinacija. To je žarka istina sunca u dva sata posle podne.” I kao što je on živeo svoje pozorišne surovosti, i Van Gog je živeo svoje slikarstvo surovosti, što znači da su bili spremni za potpuno saznanje. Optuživati ih za ludilo zbog toga što su videli i čuli više od drugih, i zbog toga bili više nesrećni, logičan je gest inferiornosti bližnjih.

Samo je umetnik Artoove lucidnosti i dara mogao da oseti, prepozna i verbalizuje Van Gogove poteze kistom. Stoga je ova knjiga značajna u prvom redu zbog opisa Van Gogovog slikarstva. No, ona je takođe i protest protiv psihijatrije koja omogućava donošenje sudova i izricanje presuda onima koji prevazilaze dotad postojeće priznate granice ljudskog. Ona je protest i protiv društva koje je podržava.

Genijalni slikar Van Gog za života prodao je jednu sliku.

 

Tags: , ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Zadatak psihijatara jeste da ubijaju genije [Tema: Van Gog]

by admin time to read: 3 min
0