Zbignjev Herbert – Izabrane pesme [Knjiga dana]

| August 31, 2017 | 0 Comments

 

Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije

Zbignjev Herbert (1924–1998), jedan od najvećih poljskih i evropskih pesnika XX veka.
Pored poezije, Herbert je pisao i esejistiku, drame i kratku prozu.
Poezija i eseji Zbignjeva Herberta prevedeni su na sve veće svetske jezike.
Knjige pesama: Zrak svetlosti (1954), Hermes, pas i zvezda (1957), Studija predmeta (1961), Natpis (1969), Gospodin Kogito (1974), 18 pesama (1983), Izveštaj iz opsednutog grada (1983), Elegija o odlasku (1990), Rovigo (1992), Epilog oluje (1998).
Vrhunac Herbertove poezije predstavlja knjiga Gospodin Kogito: pesme na tu temu Herbert je pisao tokom čitave svoje pesničke karijere.
Knjige eseja: Varvarin u vrtu (1962), Mrtva priroda s đemom (1993), Lavirint nad moremGordijev čvor i drugi rasuti spisi 1948–1998. (2001).
Knjiga kratkih priča: Kralj mrava (2001).
Najpoznatija Herbertova drama jeste Filozofska pećina (1956). Napisao je još nekoliko drama: Druga soba (1958), Rekonstrukcija pesnika (1960), Lutke (1961), Pisma od našeg čitaoca (1972).
Najvažnije nagrade: Lenauova nagrada, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, Herderova nagrada, Petrarkina nagrada, Nagrada Struških večeri poezije, Međunarodna književna nagrada Velsa, Nagrada „Bruno Šulc“, Nagrada „Jan Parandovski“, Jerusalimska nagrada za slobodu pojedinca u društvu, Nagrada „Vilenica“, Nagrada „Tomas Sterns Eliot“, Nagrada grada Minstera.

Gledaš moje ruke
i kažeš – slabe su kao cveće

gledaš moja usta
previše mala da bi kazala: svet

– ljuljajmo se bolje na stabljičici trenutka
pijmo vetar
i gledajmo kako nam oči upadaju
miris venjenja je najlepši
a oblik ruševina ošamućuje

u meni je plamen koji misli
i vetar za požar i za jedra

ruke imam nestrpljive
mogu
glavu prijatelja
da izvajam od vazduha

ponavljam pesmu koju bih hteo
da prevedem na sanskrt
ili piramidu

ako usahne vrelo zvezda
mi ćemo svetleti noćima

ako se skameni vetar
mi ćemo uzbuđivati vazduh

 

Poruka gospodina Kogita

Idi kuda su pošli oni u tamnu krajinu
po zlatno runo ništavila svoju poslednju nagradu

idi uspravan sred onih što su na kolenima
sred okrenutih leđima i srušenih u prašinu

spasen si ne zato da bi živeo
imaš malo vremena treba dati svedočanstvo

budi hrabar kad razum obmanjuje budi hrabar
u poslednjem računu jedino se to računa
a tvoj bespomoćni gnev neka bude kao more
kad god čuješ glas poniženih i tučenih
nek te ne napušta brat tvoj Prezir
prema žbirima dželatima kukavicama – oni će dobiti igru

poći će na tvoj pogreb s olakšanjem baciti grumen
a potkornjak će napisati tvoju ulepšanu biografiju
i ne praštaj zaista nije u tvojoj moći
da praštaš u ime onih koji su izdati u zoru

čuvaj se ipak nepotrebne oholosti
gledaj u ogledalu svoje ludačko lice
ponavljaj: pozvan sam – zar nije bilo boljih

čuvaj se krutosti srca voli jutarnje vrelo
pticu neznana imena voli zimski hrast

svetlost na zidu veličajnost neba
njima ne treba tvoj topli dah
postoje da bi govorili: niko te neće utešiti

pazi – kad svetlost na gorama daje znak – ustani i idi
dok krv okreće u grudima tvoju mračnu zvezdu

ponavljaj stare basne čovečanstva bajke i legende
jer ćeš tako steći dobro koje nećeš steći
ponavljaj velike reči ponavljaj ih uporno
kao oni što su išli kroz pustinju i ginuli u pesku

a nagradiće te zato onim što imaju pri ruci
šibom smeha ubistvom na đubrištu

idi jer samo tako bićeš primljen u društvo hladnih lobanja
u društvo svojih predaka: Gilgameša Hektora Rolanda
branilaca kraljevstava bez granice i grada pepela

Budi veran Idi

Zbignjev Herbert

Tags: , ,

Category: Notes

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Zbignjev Herbert – Izabrane pesme [Knjiga dana]

by admin time to read: 2 min
0