Nema mi počinka, moj život je nesanica, ne radim, ne spavam, besaničim, čas mi se duša uspravlja na opruženom telu, čas mi je duša opružena na uspravljenom telu, ali za mene nema sna, moja kičma ima svoju svetiljku koju je nemoguće ugasiti. Nije li to opreznost što me drži budnim, jer kako tražim, kako tražim i tražim, uvek se može dogoditi da nađem ono što tražim, pošto ne znam šta to tražim.
Anri Mišo
Prevod: Jovan Hristić
Anri Mišo rođen je 24.maja 1899.u Namiru (Belgija). Od
1918.živi u Parizu i tu počinje da objavljuje svoje prve pesme, u početku samo
dadaističke. A onda, kao i generacija između 1915.i 1930. pali sve mostove za
sobom. Od samog početka svog pevanja Mišo se ismeva svemu, i to jezikom “antipoetskim”,
ne obazirući se ni najmanje na ranije zakone prozodije, stiha, stila. Putovao
je po Severnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji i Dalekom istoku gde postaje
doživotno opčinjen istočnjačkim religijama i misticizmom. Filosofija budizma i
orijentalna kaligrafija postale su osnovni motiv njegove poezije i inspiracija
za crteže. Iako neškolovan likovni umetnik sedamdesetih godina Mišo je postao
svetski priznat i poznat. Njegovi radovi izlagani su u muzeju Gugenhajm u
Njujorku, na izložbi Dokumenta u Kaselu, na Venecijanskom bijenalu na kom su i
nagrađeni.
Umro je 1984. godine.
