Art

Bog u birtiji – Ime

Stalo im do njega taman koliko do lanjskog snijega.

Baš im svejedno kako ih vabe i šickaju.

Kad napnu pamet, čovjekoliki obično kažu: Zovi me i lonac, samo me nemoj razbiti.

Onda se dive sopstvenoj krilatici koja oblijeće naokolo kao muva.

I sve im tako-zunzarasto.

Prazni lonci zveče, a oni ojkaju li ojkaju.

Poklopac im čvesto zaptiven, kao da je zavaren, a ispod poklopca-opet poklopac.

*******

–Ja sam taj i taj—kaže tek da se znade i sjeda poizdalje.

A niko ga ništa i ne pita.

Onaj što stalno žmiri i iskašljuje okrenu se tome i tome, pa brže zažmirka i jače se iskašlja.

Potjera nas u razobadani smijeh.

Taj i taj glasno srkuće, brčine mu smetaju.

–Može li i rakija uz kavu—posprdnu se onaj što žmiri i iskašljuje.

–A kako ti je ime—upilji se taj i taj sa sijedim brčinama.

Kad mu je rekao da nema imena, taj i taj zinu od čuda, zagladi brčine i ode.

Više jok da dođe među bezimenjake…

Boris Jovanović

Iz knjige Bog u birtiji

Izdavač: Zenit, Novi Sad

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.