Kad se s njim uporede, čovjekolikima lakše.
Kad mu čačnu gnojne rane, pođe im na boljitak.
Kad su Saveji i Haldeji, a on Jov, namiri se račun.
Kad im se prikrade-pokradi Jova.
Kad bi nešto da urvaju i spale-urvaj Jovovu kuću, spali Jovovu štalu.
Kad im se baš priubija-pobi Jovovu čeljad.
Jov-uvijek pri ruci.
U ruci-zlo za Jova.
Da im nije Jova-kidisali bi na sebe.
*******
Nije nam bitno šta je bio, nego bez čega je ostao.
Izmožden, nekako se dobatrga.
Naruči, više prospe nego što prinese.
A ga vidimo, baš nam nekako lakne.
–Nikad ti muke neće minuti—zavreči onaj što inače muči u rakijskom bunilu.
A mučenik samo trepne.
I to s mukom kao da spaja nebo i zemlju , a ne kapke.
Pa odbatrga odakle je dobatrgao.
Pa se spusti na svoje zgarište.
Pa se pokrije pepelom.
I čeka.
A pepeo kao led ledeni…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač – Zenit, Novi Sad
