Art

Bog u birtiji – Jovan

Muzeum Narodowe w Warszawie ;;;fot.

Jovan

Onaj Jovan je došao odnekud i donio lijepu duvankesu od jarećih muda baš nabijenu mirišljavim dukatnim duvanom.

Onaj Jovan je bio prvi Jovan u tom i tom selu, među tim i tim čovjekolikima.

Selo se danas zove Jovanovo selo, a i oni se po njemu zovu.

Onaj Jovan se oženio onom Jovanom koja je bila najljepša u svim selima, pa i u onom selu koje se danas po njemu zove.

Oni koji se po njemu prozvaše, pušili su Jovanov mirišljavi duvan, pili Jovanovu mučenicu, jeli Jovanov lebac.

Nije im moglo faliti pored tog i takvog Jovana.

Jedan među njima te se po Jovanu prozvao, jednom ukrade divotnu Jovanovu duvankesu zakačenu o vrbovu grančicu.

Strpa je u lopovska njedra.

Umalo ne rascopa tintaru strčavajući lazinom ushićen plijenom.

Jedan drugi među njima zaskoči lijepu Jovanovu Jovanu pored potoka.

Unakazi joj ljepotu i ostavi je da u mukama i stidu skapa pored Jovanove vodenice.

Potok prozvaše Jovanina voda.

Onaj što mu je ukrao duvankesu, zapali mu kuću cičeći od sreće dok je plaminjala.

Nađe se i treći da mu zabode kamu u leđa i utekne u mrkli mrak.

Jovan i Jovana obršiše bez groba i mramora.

Poroda nijesu imali.

No, dobili su selo i vodu i mnogo imenjaka.

*******

–Nije Avelj preživio—kaže mi nazdravljajući čivasom u birtiji.

–Nego Kain—dodade i pucnu prstima za novu rundu.

Tako se odvrze i ova strašna priča…

Boris Jovanović

Iz knjige Bog u birtiji

Izdavač Zenit Novi Sad

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.