Koliko li je puta iskrpljena ta krpa i šta sve tom krpom nije iskrpljeno…
I opet je krpe.
I opet njome krpe.
Kao da čovjekoliki nemaju ništa milije od zakrpljenog i ništa važnije od krpljevine.
Nema mjesta na kome im nije ono što može biti samo na jednom mjestu.
I nema toga među njima kojemu to nije na prvom mjestu.
A nema mjesta koje im nije prvo.
A nije se rodio među njima onaj koji sve neće dati za obraz.
A kad da obraz ni za šta, tek onda je sačuvao obraz.
*******
Ponekad nas uhvati, pa zaboravimo na obraz.
Preči nam ponekad astal od obraza.
I a od astala.
Onaj mali birtijaški okruglac što ga zovu tavulin.
I t od tavulina.
Pa kako onda da ne bude preča birtija…
Koliko god da je mala, veća je od malog tavulina.
A tek od obraza…
Pa ulica, pa varoš, pa država.
Šta je majušni obraz spram toga…
Kad mu je bezobraznik zalanuo:
–Obraza mi…
I prinio mu levor očima, onaj s obrazom ga rknuo u zube.
I ostavio ga bez zuba kad je već bez nečeg morao da ga ostavlja….
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač: Zenit, Novi Sad
