Art

Bog u birtiji – Ogledalo

Foto: Thomas Marquize

Čovjekoliki se odvajkada ogledaju u krivom ogledalu.

Ono im nakaznosti isporučuje kao vrline.

Pravo ogledalo su razbili i pritisli kamenom još onda kad ih je zaskočilo zlo koje se oglednulo.

I oči drugoga su im kao krivo ogledalo.

Još odonda kada su se nakapale sjemenom grdila.

Čovjekoliki zlobom gledaju, u zlobi se ogledaju.

Kada bi makar jednom vidjeli koliko su ružni, umrli bi od sramote.

Kada bi umrli od sramote, vaskrsli bi s pravim ogledalom ispred lica.

Ovako samo ogledaju sopstveno umiranje bez smrti.

Diče se ljepotom nakaznosti pred krivim ogledalom.

Pravo ogledalo im krivo.

*******

Ostao je jedan koji se još nije oglednuo.

Uredno obrijan i blago omirisan svakoga lijepog jutra odlaže šeširić i naručuje školjkicu čaja.

–Kako li se samo brije, a da se ne ogledne—pita se sveznalko za šankom.

Onaj na terasici podiže bijelu školjkicu plavo obrubljenu.

Mirisna para golica mu dušu.

Sluša raspjevanu krošnjicu.

Okreće lice nebu, zagledan u nešto, samjera.

Kao da mjeri razdaljinu od sebe, u plavetnom odijelu za astalom sa bijelim nadstolnjakom, do plavetnog neba sa bijelim oblačićem.

Onda ustaje, podigne šeširić, uzima bijeli štap…

Boris Jovanović

Iz knjige Bog u birtiji

Izdavač – Zenit Novi Sad

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.