Piše: Gorčin Stojanović
Sedimo, tako, u kafiću, danima, pravimo kombinacije, završavamo šeme, zveramo okolo, ljudi smo u najboljim radnim godinama, al jebiga, nema posla, nema posla kakav bi mi hteli, neki da ne mora da se radi mnogo, a da ima neke kinte, ne mora velika da bude, koliko za fićka i tiket. Zveramo okolo, evo prolaze neke ribe, nisu baš ni ribe, više neke radne žene, ribe više ne idu ulicom, one se voze, znaštikoliko to troši, neka troši, i ja bi terao to da imam, nego nemam, uzeli sve ovi seljaci, dodžu u grad pa misle da mogu šta oće, a mi, rodženi, znači, ovde, mi šta, da blejimo u kafiću, skuckamo za tiket i pivo, i to smlačeno, normalno da je smlačeno kad ga cevčiš tri čuke, pa kako da ga ne cevčim, batice, kad neam za drugo, a vidi ovaj šta vozi, keve ti, otkud to njemu. I gledaj ove naše kako igraju? Što, baš je Voša odigrala super, ma de je super, jeste, bre, sa igračem manje, jači je sine, Honved od ovog Širaka i onog tamo neznamkakosezove, a i šta ima da znam, nikad više neću čuti za njih. Pa dobro, jebiga, Voša, al gorbari i cigani zato, šta tu ima da se kaže, jesi gledo, gledo si, pa šta da pričamo. Evo ga ovaj „znalac“, saćeondanapiše, do moga, nema pojma, alzato kenja, brate, ko da je taj fudbal nešto, samo kinta, kinta i ništa drugo, vidi ove, keve ti, šta su pazarili,de iskopaše ovu čamugu? Pa što i da ne iskopaju, je lim Taribo dono LŠ? Kakav, bre, Taribo, je lga onda uradio Žiga na budalu, s dvajespet pa pod prečku? Jes, al ko je igro Ligu šampiona? A ko je bio prvak sveta i Evrope? Dobro, kustos, znamo to. Pa šta ako znaš, ja, brate, više ni ne navijam posle toga, šta ima da navijam, to je vrh. Ma nemoj, pa šta onda da kažu ovi iz Reala, oni su devet puta bili vrh? Ma koji vrh, trebalo im trijesdve dine da uzmu opet, i to da nije bilo Peđe, racku bi uzeli. Uzeli bi sigurno, i uzeli su opet posle, pa kakv si ti navijač, kao, ne navijam, sve je posle njesra. To je kao da kresneš Naomi, a posle moraš ovo po kući. Kojoj kući, batice, ti ni nemaš kuću, više si ovde sa mnom u kafiću, nego gajbi. Pa šta da radim gajbi, ovde dođu neki ljudi, ispričamo se, završimo neku kombinaciju, popunim tiket, imam teletekst i ovde, to mi biblioteka, nema serija da smaraju, imam novine, imam sve, imam i pivo, e, nemam pivo, daj pivo, mala, i daljinski, da vidim jesam prošo. Prošo si, alsutra, šta si to stavio za golove gore, dva i više? Da, jebote, ovi nisu u stanju da daju gol ni na onoj livadi pod stenom. Jesi vido stadion, keve ti? De je ono stadion, ono je pomoćni teren, mada, dobra je trava, uređeno, nema šta. Pa šta će njima više, cela država može da stane kod nas na Jug, šta će oni. A šta ćemo mi? Mi smo, kao, super. Pa vidiš da smo mi druga liga, šta druga, treća liga, nego jel bio Debeli? Nije bio. Treba da mi donese nešto, nema ga dva dana, ko zna de je taj. Kako gde? Pa, na moru. Otkud on na moru, otkud njemu kinta za more? Pa, od tebe, hehe. Ne, ozbiljno? Ozbiljno, zaposlio se, poslo ga gazda na more da radi, posle će ovde. Pa de na moru da radi, na more se ide da juriš sojke, ne da radiš. Ti znaš. Znam, druže, ja nisam išo na more bez dva soma, samo za trošak. Čega soma, dinara? Kak`i dinara, marona, stare srpske valute. E, pa zato si sad ovde de si. Ma, jebo fudbal, daj okreni na Klub, da vidimo tenis malo.
Izvor
Blic, 28.07.2013.
