KAPA
Uzvraća prvi drugome: “Nisam ih video”. – “Kako ih nisi video – govori drugi – kad sam im kape stavljao?” – “Pa eto – veli prvi – kape si im stavljao, ali ih nisam video”. – “Da li je to moguće?” – kazuje drugi, s dugačkim brkovima. “Da – govori prvi – moguće je “ – i osmehuje se modrim ustima. Tada drugi, koji je sa dugačkim brkovima, pristupa modroustom, da bi mu ovaj objasnio, kako je to moguće – kape na ljude staviti, a iste te ljude ne zapaziti. Ali modrousti odbija da objasni brkatome, klima glavom i osmehuje se svojim plavim ustima.
– Ah, kakav si ti vrag – veli mu brkati. – Ti mene, starče, zavaravaš! Odgovori mi i ne zaluđuj me: da li si ih video ili nisi?
Drugi, koji je modrousti, još jednom se osmehnuo, i neočekivano nestao, samo je jedna kapa ostala da visi u vazduhu.
– Ah, eto ko si ti! – reče brkati starac i pruži ruku za kapom, a kapa u stranu. Starac za kapom, a kapa u stranu. Starac za kapom, a kapa od njega, ne dajući se starcu u ruke. Leti kapa Njekrasovskom ulicom, pored pekare, pored kupatila. Iz pivnice istrčava narod, gleda začuđeno u kapu i odlazi natrag u pivnicu. A starac trči za kapom, ruke je napred ispružio, otvorio usta; starčeve oči se zamutiše, brkovi se klate, a kosa poput perja štrči na sve strane.
Dotrčao je starac do Litejne, a tamo, presecajući mu put, već juri milicioner i još jedan građanin u sivom odelu. Uhvatili su bezumnog starca i poveli ga nekuda.
A kapa je zaokrenula nadesno i poletela u pravcu Neve. Neki čovek ju je video na uglu Pantalejmonove, a već na uglu Fruštadske, niko je nije video.
Danil Harms
- jula 1938.
