Piše: Božo Koprivica
Fric Valter
(1920-2002), SR Nemačka
Klub: Kajzerslautern
Fric Valter je igrao samo u jednom nemačkom klubu, u Kajzerslauternu, od 1940. do 1959. Postao je prvotimac u 17 godini i na prvoj prvoligaškoj utakmici postigao dva gola. FK Kajzerslautern (grad koji danas ima tek oko 150.000 stanovnika) s Fricom Valterom bio je dva puta prvak države. Za Kajzerslautern je odigrao 379 utakmica i postigao 306 golova.
Prvu utakmicu za reprezetentaciju odigrao je 1940, 14. jula, protiv Rumunije (9:3), i postigao tri gola, a poslednju u polufinalu Svetskog prvenstva u Švedskoj. Nemačka je od juna 1941. igrala međunarodne utakmice sve do novembra 1942, i neki bi dobri istoričar uzeo ovaj datum kao prekretnički u Drugom svetskom ratu. Hitler je tada počeo da gubi.
Nemačka je igrala sa Rumunijom, Hrvatskom, Švedskom, Finskom, Danskom, Slovačkom. Švajcarskom, Španijom, Mađarskom, Bugarskom. Poslednje tri utakmice. 18. oktobra 1942. sa Švajcarskom 5:3 u Berlinu, 1. novembra sa Hrvatskom 5:1 u Štutgartu, 21. novembra 1942. 5:2 sa Slovačkom u Brnu. Bile su to pobede Nemačke s visokim rezultatima, samo je Švedska pobedila Nemačku i u Stokholmu i u Berlinu.
Fric Valter je za vreme rata bio u padobranskim jedinicama i zbog toga je posle rata odbijao da leti avionom kad je nemačka reprezentacija gostovala. Bio je kapiten nemačkog tima koji je osvojio Prvenstvo sveta u Švajcarskoj 1954. Taj nemački tim izgubio je u predtakmičenju od Mađara sa 8:3, a u finalu su Mađari poveli u osmom minutu sa 2:0. Nemačka je golom Helmuta Rana pobedila sa 3:2.
Na jednoj fotografiji, pre početka utakmice, Puškaš i Fric Valter predvode svoje timove. Puškaš ima bezbrižan osmeh, kao da izlazi na neku utakmicu (utakmica između dve ulice) na Kišpešu u Budimpešti. Valter ima jednu strašnu usredsređenost koja prelazi u mir i setu. Ili bolje – u setu pa u spokoj. Na fotografiji, na kraju utakmice, Ferenc Puškaš čestita prvaku sveta Valteru. I u tom činu ima nečeg gordog i otmenog. Ima nečeg viteškog, jer ta titula bila je namenjena mađarskom timu koji na 54. utakmice u nizu nije izgubio ni jedan mač. U očima Frica Valtera ima nekog otmenog stida pred Puškašom, zbog pobede nad najboljim timom toga vremena. Ta Valterova otmenost učinila je da se i Mađari pamte isto kao i pobednici tog finala. Jer je to (to i poraz Brazila na Marakani, u finalu Svetskog prvenstva od Urugvaja) najlepši i najstrašniji poraz u finalu Svetskog prvenstva.
Fric Valter odigrao je poslednju utakmicu za reprezentaciju u polufinalu Svetskog prvenstva u Švedskoj 1958. Nemačka je izgubila tu utakmicu sa 3:1. Pobedila je Švedska. On se na početku utakmice pozdravio s kapitenom Švedske Gunarom Grinom. Grin i Valter rođeni su iste godine, istog meseca i istog dana: 31. oktobra 1920.
P.S.
Finale Svetskog prvenstva u Švajcarskoj ušlo je u film Brak Marije Braun, Rajnera Vernera Fazbindera. Taj film počinje padom Trećeg rajha, a završava se fudbalskim finalom iz Švajcarske. Čitava nova istorija Nemačke stala je u Fazbinderovih 30 sekundi. Između trenutka kada veliki Puškaš udara rukom u zemlju i trenutka kada se serija negativa posleratnih nemačkih kancelara (Adenauer, Erhad, Kizinger, Brant) završi pozitivom Valtera Šmita i povikom: Nemačka je prvak sveta.
I još na kraju, Fric Valter je odbio da pređe, 1951. u milanski Inter, iako mu je ponuđena, tada, basnoslovna suma od 156.000 nemačkih maraka. Ostao je u Kajzerslauternu, i ostao je najveći mit nemačkog fudbala.
Nagrada za osvojeno Prvenstvo sveta bila je 2.500 maraka.
