Magia sutra 31, 32 i 33
31. Pažnja, ne brkati.i ni sa snom,
Ovo upozorenje posle maločas rečenoga bilo bi već suvišno kad ne bi bilo toliko zloupotreba reči imaginacija. Neupućeni bi svaki put primenjivali ovu reč kad su već s drugima doživeli krah. Znamo da ono što nazivamo SNOM, pripada u celini krugu života i ne dotiče spasenje čak ni onda ako je, kao u veoma mnogo slučajeva i kod mnogo ljudi, san umniji od budne svesti, odnosno čovek u snu zna da ono zbog čega živi jeste spasenje, ali budan to zaboravi.
32. ni sa fantazijom,
Beme kaže da je fantazija (kao um) pogodna sasvim za shvatanje astralno-kosmičkih sila, i po tome je fantazija (i um) pogodna sasvim za orijentaciju života u kosmosu.
33. jer je tvoračka delatnost.
Drugačije rečeno, ključna reč imaginacije jeste stvarnost. Na koncu, ključna reč jeste: realizacija. Životna mašta je ono mesto gde čovek doseže podsticaje koji kreću iz pneumatičkog sveta i prenosi ih u svet prirode. Ovu operaciju nazivamo onom prostom reči – realizacija.
U terminologiji evropskog mišljenja životna mašta pravi praksu od teorije. Prema tome imaginacija je takav transformator (transmutator) koji se tačno nalazi na granici između dve stvarnosti (pneumatička i prirodna), i pneumu pretvara u prirodu, to jest pneumu primenjuje u prirodi. Nevolja nikada nije bila u tome što nije pneumatička moć bilo ono što je ostvareno i primenjeno. Nevolja je bila što imaginacija nije izvršena iz sveta svetlosti nego iz sveta tame (pala pneuma, .satana, đavo, poremećena, slomljena, sagrešena, nebudna, jadna egzistencija). Imaginacija je tvoračka delatnost. Tvoračkom nazivam onu delatnost koja stvara (u prirodi), realizuje vitalitet od nekog pneumatičkog sveta. Zato je ključ imaginacije stvarnost.
(Beleške}: Ono što čovek smesti u svoju imaginaciju. on se u to preobražava.
To ne samo da upućuje na onu opštepoznatu činjenicu da istinskom čarobnom snagom raspolaže samo primer a ne princip, nego upućuje naročito na to kako treba biti bezgranično oprezan da čovek ne bi poneo u svojoj životnoj maštn sliku tako čarobne snage koja može da mu poremeti spasenje. Jer ako je slika zauzela mesto u životnoj mašti, imaginiraće sve dotle (dotle će afirmisati svoj uticaj u svakom trenutku života) dok je čovek odatle ne ukloni. A uklanjanje i postavljanje druge slike u imaginaciju .najteže je delo čovekovog života. Još jednom i naglašeno: najteže delo. O tehnici operacije docnije će podrobno biti reči .. Životna mašta je odista sposobnost tvorenja života. Zato nije važna namera i nije važan princip, nego jedino slika smeštena u imaginaciju.
Bela Hamvaš
