Anatomija Fenomena

Morate da pođete sa nama [Tema: Harms]

i_175

SMETNJA

Pronin reče:

– Imate veoma lepe čarape.

Irina Mazer reče:

– Sviđaju vam se moje čarape?

Pronin reče:

– O, da. Veoma. – I dodirnu ih rukom.

Irina reče:

– A zašto vam se sviđaju moje čarape?

Pronin reče:

– Veoma su glatke.

Irina podiže svoju suknju i reče:

– A vidite li, kako su one dugačke?

Pronin reče:

– Jao, da, da.

Irina reče:

– A evo ovde se one već završvaju. Ovde više ide gola noga.

– Jao, kakva noga! – reče Pronin.

– Imam veoma debele noge – reče Irina. – A i u kukovima sam jako široka.

– Pokažite – reče Pronin.

– Ne mogu – reče Irina – bez trikoa sam.

Pronin kleknu ispred nje.

Irina reče:

– Zašto ste kleknuli?

Pronin joj poljubi nogu malo poviše čarape i reče:

– Eto zašto.

Irina reče:

– Zašto mi nagore podižete suknju? Rekla sam vam da sam bez trikoa.

Ali Pronin joj i pored toga podiže suknju i reče:

– Ništa, ništa.

– Kako, kako to, ništa? – reče Irina.

Ali ovde je neko zakucao na vrata. Irina brzo namesti svoju suknju, a Pronin ustade sa poda i priđe prozoru.

– Ko je? – upita Irina kroz vrata.

– Otvorite vrata – reče oštar glas.

Irina otvori vrata, i u sobu uđe čovek u crnom kaputu i dubokim čizmama. Za njim su ušla dva vojnika, nižih činova, s puškama u rukama, a za njima domar. Niži činovi se zaustaviše pokraj vrata, a čovek u crnom kaputu priđe Irini Mazer i reče:

– Vaše prezime?

– Mazer – reče Irina.

– Vaše prezime? – upita čovek u crnom kaputu, obraćajući se Proninu.

Pronin reče:

– Prezivam se Pronin.

– Imate li oružje? – upita čovek u crnom kaputu.

– Nemam – reče Pronin.

– Sedite ovamo – reče čovek u crnom kaputu, pokazujući Proninu na stolicu.

Pronin sede.

– A vi – reče čovek u crnom kaputu, obraćajući se Irini – obucite vaš kaput. Morate da pođete sa nama.

– Zašto? – upita Irina.

Čovek u crnom kaputu nije odgovorio.

– Treba da se preobučem – reče Irina.

– Ne – reče čovek u crnom kaputu.

– Ali moram da još nešto obučem – reče Irina.

– Ne – reče čovek u crnom kaputu.

Irina je ćuteći obukla svoju kratku bundu.

– Zbogom – reče Proninu.

– Svaki razgovor je zabranjen – reče čovek u crnom kaputu.

– A ja takođe idem sa vama? – upita Pronin.

– Da. – reče čovek u crnom kaputu. – Oblačite se.

Pronin ustade, skinu sa čiviluka svoj kaput i kapu, obuče se i reče:

– Pa, spreman sam.

– Idemo – reče čovek u crnom kaputu.

Niži činovi i domar zalupaše đonovima.

Svi su izašli u hodnik.

Čovek u crnom kaputu je zaključao vrata Irinine sobe i zapečatio ih sa dva mrka pečata.

– Hajde, napolje – reče.

I svi izađoše iz stana, glasno zalupivši spoljašnjim vratima.

Danil Harms

1940.

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.