Art

Poem

Foto: Rene Bohmer

           za Marka Srenda

Kada je ušao u prostoriju
vitak i veoma visok
svetlost je postala sivo-srebrna
izgovorio je „poum“
produžavajući glas „o“
koji se skotrljao
do vrha moje cipele
knjigu iz koje je čitao
držao je levom rukom
dok se desna kretala
po vazduhu
najlepša ruka
koju sam videla

Nije ličio na pesnika
pre na poetizovanu varijantu
Sema Šeparda
zaklela bih se
da su sve žene u odaji
pokušavale da zamisle
dodir te desne ruke
koja je pratila
liniju stiha

Onda je ona sivo-srebrna svetlost
postala gušća
a on je izgledao
kao da glasom ispituje  
prazninu koju je ostavljao
izlazeći iz pesme

Zorica Bajin Đukanović

Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.    

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.