Art

Uhvaćena u zamku, lako kao ptica

ljujljaske

Sad se smejem mojim popodnevima
Rečima koje nisam rekla
Uhvaćena u zamku lako kao ptica.
Čuvala sam ih za neko drugo vreme.
Sad ga nemam više, sa kosom sedom
Omeđenim trajanjem
Pred put.
A nemam ništa da ponesem..
Šta li su to drugi nosili?
Nešto vredno?
Neko opravdanje?
O, kako se smejem dok pišem.
Moj zavežljaj sam odavno raspakovala
Sve poklonila
Ni zarez ne osta u uglu sobe
Na bledoj hartiji
Na zidu sumraka.

Jasna Đurđić

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.