Neki čovek je na samrtnoj postelji ostavio
poslednja uputstva za podelu svoje imovine
između tri sina.
On je sav svoj duh posvetio njima.
Stajali su oko njega kao kiparisi, mirni i snažni.
Rekao je gradskom sudiji:
»Onom od mojih sinova koji je najlenji
podaj celu moju zaostavštinu.«
Zatim je umro, a sudija se obrati njima trojici:
“Svaki od vas mora da podnese izveštaj o svojoj lenjosti,
kako bih precizno utvrdio kako ste lenji.«
Mistici su pravi stručnjaci za lenjost. Uzdaju se u nju,
jer neprekidno vide da Bog radi svuda oko njih.
Letina stalno pristiže, mada se nikada
nisu ni potrudili da zaoru!
»Hajde. Recite mi nešto o tome kako ste lenji.«
Svaka izgovorena reč je omotač unutrašnjeg bića.
Neznatni otklon zavese, širok koliko kriška hleba,
može da razotkrije stotine rasprskavajućih sunaca.
Čak i ako je ono što je rečeno tričavo i netačno,
slušalac jasno čuje izvorište. Jedan dašak dolazi
kroz baštu. Drugi od hrpe pepela.
Pomisli koliko se razlikuju glasanja lisice
i lava, i šta ti kazuju!
Slušanje nekoga je odizanje poklopca sa kipućeg lonca.
Doznaješ šta ima za večeru. Doduše, neko to može
i po mirisu da pogodi – slasno varivo i kisela čorba.
Čovek kucka po zemljanom ćupu pre no što ga kupi,
da bi po zvuku ustanovio ima li naprslinu.
Najstariji od tri brata reče sudiji:
»Mogu da poznam čoveka po glasu,
a ako ništa ne govori,
čekam tri dana, i onda proniknem u njega.«
Drugi brat: »A ja ga upoznajem kad govori,
a ako neće da govori, ja zapodenem razgovor.«
»Ali šta ako on zna za taj trik?«, pitao je sudija.
To me podseća na majku koja kaže svojoj deci:
»Kada noću prolazite kroz groblje
i ugledate sablast, jurnite na nju, i ona će nestati.«
»Ali, šta«, odgovara dete, »ako je majka sablasti
rekla toj sablasti da uradi istu stvar?
I sablasti imaju majku.«
Drugi brat nije umeo da odgovori.
Onda je sudija zapitao najmlađeg brata:
»Šta ako se čoveka ne može navesti da išta kaže?
Kako doznaješ njegovu skrivenu narav?«
»Samo sednem pred njega bez reči,
i postavim lestve napravljene od strpljenja,
pa ako u njegovom prisustvu govor s one strane radosti
i s one strane žalosti počne da se izliva iz mojih grudi,
jasno mi je da mu je duša duboka i svetla
kao zvezda Kanopus što se nad Jemenom diže.
I zato, kada počnem da govorim, moćna bujica reči
briše sve pred sobom, i znam ga po onom što kažem,
i kako to kažem, jer između nas je otvoren prozor
kroz koji se noću meša vazduh naših života.«
Najmlađi je, očigledno,
bio najlenji, i pobedio.
Rumi
prepevao Aleksandar Đusić, sa Aleksandrom Ljubišom
