A šta si to htela?
Uvek bojažljivo stope ređala,
sramežljivo se povlačila
kao da će smeh baš zakucati na tvoje zidove.
Takva kakva si nećeš ni čuti,
a ako i čuješ, nećeš se setiti
da otvoriš.
O, koliko se samo tako kapija zatvorilo
pred mišlju da ništa nisi ni zaslužila…
I kako ćeš sada ikome objasniti
da si se samo plašila mraka,
koje je nekad davno u tebi
dete ostavilo.
Jasna Đurđić