Jasan Pogled
Kad sam ti prvi put dolazio, uznemirio sam se kao kuče.Opipavao sam po mraku kao slijepac.Noć, pa još tuneli…Pljusne po staklu rastopljeni snijeg.Ispod magistrale noćna rijeka.Klokoće, huči, samu sebe davi.Kao oplođena ogromna zmija…Tek svitne mjesečina, opet u tunel.U autobusu pospali, zabacili glave…Bijele im se poklana grla.Može li iza ovakve noći […]
Baš sada,u mojoj sobi stolice bi daodgrizu parče noći i da ga daju umišljenoj atmosferi,tvdeći to je srce,to je pesma. Baš sada,stvari se prijavljuju za plimu mojih odluka,zidovi se vajkaju da mogu biti prisustvo,tok pesme,sve što je bilo juče. Baš sad,svemir označava svoje strasti napoleđini mog jezika,na poleđini mog tumaranja. […]
Misao mi je urednapravougaonasa tačnim uglovima i čvrstim ivicama očekivanapredvidivaprihvatljiva Ne ume da se snađebez terora pravih linijai uglova koje zahvataju ne ume da se rastegnei rastavina linije, tačkebele praznine između Samo kad se sudari sa nečim neodređenimsferičnimšto se vrti u krug i sve pomera oko sebe shvati da je […]
Kad je Duševna bolnicaumotana u zastavu Republikei celofan od čokoladesve je džabe Isus Hriststoni fudbalVinjak Rubintoalet papir čista posteljina oprana košuljazvezdano nebo i makaze u oku Svetog duha. Goran Živković
U mrtvoj potopljenoj šumi,susretali smo seOlga B. i ja, u magli jutara, u predvorju nekog – busenima sena ocvetalog polja i izgorele trave. Ona beše bela i potpuno bosa, šljunak osenčen vlagom kao dodirivaše nju i njene pustinje. Sa ciganskih raga ispod niz drum,stihovi koje čuh i reči,oboriše mi pogled i dotaknuše lice; u pesmi toj […]
Sve naokolo zatrpano snijegom.A mi u vozu.U kupeu toplo, samo nas dvoje.Gledamo čudo od bjeline, zaobljene mekane oblike…Kao da smo pritrpani perjanim jastucima.Duboko ispod nas nazire se trag zametene magistrale.Baš dobro što smo u vozu…Naslonjena na moje rame, zaspivaš…I ranije sam volio vozove, sad ih još više volim… Boris Jovanović […]
Noć crta siluetu žene,i shvata crnu boju njene iluzije. Dan njen oblik izjednači sa oblikom Afrike. Njene oči vidi čitavjedan kontinent naše sete. Noć spusti njene iluzijeu svoje boje. Po crnom kontinentu njene lepote,šetaju deca njenih jutara. Lavovi njenih želja rastrgnušeantilope nejasnosti njene sudbine. Sanda Ristić-Stojanović SANDA RISTIĆ STOJANOVIĆ BIOGRAFIJA […]
Februar je osion mesec i crepovi su u to vreme baš klizavi. A moj komšija Mile imao je sedamdeset i neku. Onako visok, kakvim ga je bog dao, sa smešno klimavim hodom kao da, nedajbože, ima iščašene kukove, uzeo je sebe u najam da popravi krov. I kao takav se, […]
Kad si brisala prašinu, zapala iza teškepolice sa knjigama.Lijepa i važna, kao svaka ikonica.A knjiška polica velika i teška kao svaka knjiška polica.Teška, brate, kao jedrenjak…Ne bi je ni jači od nas šenuli.– Nema veze – kažem ti, a oblio nas znoj od uzaludnog posla.– Brzo ćemo krečiti, pa ćemo […]
Onaj šašavi Šved Strindberg sa imenom letnjeg meseca pisao je o ptici koja mladunce hrani krvlju iz svog srca a ja sam se prilepio za tu sliku kao školjka da bih ponovo mogao da oslušnem mit podigla si poklopac kutije tamo je blistalo kako više neće zlatno pero sa telom […]