Jasan Pogled
Za govornicom,dok moje oči lutaju polikovima života i smrti,prozvaću epohu dakrv je ponovo preglasna,da čujemo krike civilizacijekada smo noćna beseda idnevni lom ikada ljubav oblači najlepše haljinene svlači je intriga erosa već je ogoljava civilizacija,civilizacija kao krv,civilizacija kao zalog smrti. Mi hoćemo život,smrače se linije govorljive Meseca unašem srcu,ali i […]
– Eno ga sad, trune u zatvoru kao stučena zukva – kažu srkućući duvanski dim.– A gospođa mu, snuždila se kao popišan cvijet.Prvi put, za njegovog zemana, smiju se od srca.Dok se pali neonska cijev na dalekom plafonu ćelije, pomišlja:– U kakvom sam ja zatvoru bio. Boris Jovanović
Nosim ovaj nepostojeći satna zglobu ravnodnevnicejer sve stvarne satove rabio samprilikom čitanjafame o biciklistima.Sada sambezvremeni Josef Kovalskii to je sasvim ok.Špekulanti ionakonamještaju stvarnostpo sopstvenom nahođenju.Prašina prekrivanadolazeće vjekove.Vazduh u plućimaizostavlja privide.Vrijeme na ovoj planetizaslužuje prezir. Pavle Gligorijević BIOGRAFIJA: Pavle Gligorović (1988) rođen na Cetinju. Do sad je objavio tri zbirke poezije […]
Biti osmišljen kao sumrak,slediti raspeće zore ivideti kako reči prikupljajunašu neuhvatljivost iostavljaju pesmu na likujednog besa što ispitujeprofile zvezda iprofile vremena i tražipravo ime vremena. Hodati ulicom,prelivati se uzamišljenost grada nadsvojom fotografijom. Sanda Ristić Stojanović
Katarina Krasna radi kao pripravnica u Etnografskom muzeju.Gricka olovku, stoji pred staklenim ormarom zagledana u pelerinu boje šljive.Katarina Krasna svečeri voli da samuje, pije kompot od šljiva i gleda filmove sa konjanicima i kočijama.Izjutra, dremovna i topla, istresa stolnjak kroz prozor, pravo na glavu stare astmatičarke i zagušena smijehom obuva […]
Roditelji dovode svoju decuu Prahovo pristaništena kraju lukena kraj svetada bi se vozila vozomdo stanice Nitogen Deca nemaju tu srećnu okolnostda često putuju vozomkao što su njihovi roditeljiu prošlosti imali tu privilegiju Vožnja traje dvadeset minutamožda minut ili dva dužeali dovoljno da upoznaju taj šarmuzbudljivost davno prošlih epoha Međutim Srbijavoz […]
Kakva smešna stvarto vremešto nas vučepa gurapo zamišljenoj putanjiod prvog ado zadnjeg šsa kojim odlazi dah duž koje ostajuprvi i poslednji zubipramenovi kosei odumrle ćelijeduž kojegorimo pa ledimotonemo pa prodišemosanjamo pa padamo po putanjikoju zamišljamo kao uspondok nas ne odvuče do dnaa ostajemo zauvek istiuplašeni od novogdrhtavog dahasluzavi i crveni […]
Budiš se glavobolna svakog Božijeg jutra.Neke smršene riječi bruje kao pčele, navikla si već da pritajiš srce i slušaš ponoćni bruj.S glavom na visokom perjanom jastuku, lagano razmrsuješ riječi.Jastuk je pun požude, dahtanja, uzdaha, ugrušane lirike.Bijesna, pobjedonosno istresaš jastučno perje koje se kovitla na vjetru.Misliš,ponosna i ushićena: skončala je moja […]
On je bioDobar seoski konjNije pripadao nikomeAli je bio krotkoBiće pa je puštao da ga svi koriste zaSeoske radoveVoleo je decuI ona su veselo jahala na njegovim širokim plećimaSpavao je gde je stigao Hranio ga je svakoPodnosio je mirno kišu i sunceSve dok ga jednog danaNije uzela vojska daNosi kuhinjuVojni kuvarBivši […]
Subjektivno Suncebaca se u čeljust ratovau čeljust odlazaka. Koraci traže pravo dabudu pesnici,da fotografišu senke jedne naše ludosti. Srce seseti svoje pesnice kojamože lupiti o sto samoće. Tišina gradi sopstvene zgradeuseljava stanare koji liče naiskrenost vekana avangardnost srca ovog vremena. Neki besnagrdi sopstveno vrememestom pesnika u prostoru. Sanda Ristić Stojanović