Jasan Pogled
Trideset godina kasnijeopet perem sudove u kupatilukao u iznajmljenom stanusa kuhinjom bez sudopere a imao je svojih prednostitaj stannameštaj iz 50tihpresvučen zelenim meblomi ukoričeni časopisi iz 30tihiste boje, samo malo bleđeceo komplet knjigau zastakljenoj vitrini lepo su se slagalia i mi smonekih danai ponekih noći osim onekada si me grlio […]
Bilo bi lijepo kad bismo živjeli na selu.Da to bude pravo seoce, nekoliko bijelih kućasa crvenim krovovima.I raštrkano ovčije stado.Šljivik, okrečena stabla, pjetao-ratnik.Bunar, košnice, njivica ustalasane zemlje…– I šta još? – pitaš, a krofnice zamirisale.– I jedan veliki drveni krevet, sav izrezbaren, u šarama,za bračne drugove…– Onaj sa golubovima iznad […]
Moj muž se uvek razrogači kada me ugleda kako ćaskam sa njim. Tada mu je na licu lako čitljiva poruka: – Šta li te, pobogu, privlači toj uličnoj spodobi? Ja obično stojim na ivici trotoara, veoma strpljiva, pitam gluposti i primam neverovatne odgovore i nema u meni ni mrve prezira, […]
Izlaze iz ekspresivne slike veka,U uglu svog kolebanjaGledaju zajedno sa siromaštvomPticu bogatstva kakoPreleće pirovanja ovog sveta,i različite oblike Sunca,I rečitost tame kojaSe zgušnjava uOblik jednog čovekaKoga prosi jednaUsamljena slika ljudskosti. Sanda Ristić Stojanović
Dođu na ledinu.Otvore izvor.OtkrijuNove strane sveta,Gde će nićiNjihovi gradovi,Sa poljupcemSlobode na čelu. Đoko Stojičić
– Sjećaš li se onog mog zrna?– Sećam se.– Znaš da sam ga našao.– Stvarno?– Stvarno.– A gde je bilo?– Tamo.– A gde tamo?– Tamo, među tvojim zrnima.– A šta će tvoje zrno među mojim zrnima?– Ne znam. Možda mu je bilo strašno samom, pa samo iotišlo.– Pametno neko zrno.– […]
Ja sam samo vazduhne mogu da držimtegove obzirane mogu da se sabijemu memljivepodrume dužnostitreba mi prostori platno za jedroi mogu da budemvetari dahdubok i snažanšto vraća u životu sve životekoje je Bogsmislio za nasdok se gušimopod teškim ćebetomtuđih mišljenjai lažne skromnosti. Aleksandra Leković
Bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla, bla, bla…Pa onda rafali smijeha.Pa pojedinačna paljba.Otegne ti se telefonski razgovor kao gladna godina…Kao što onaj užički mudrac i poeta reče:Da pričaš na struju, cijeli svijet bi sjedio u mraku.A ja stigao do Himalaja.Popušio punu kutiju sa šerpasima, iskapio čuturu.Pomuzao cijelo […]
Noć poplavisve ritmove izvrnute naopačke,sve ritmove propete kao bič dana,kao usna žudnje po kojoj mileerotičnosti našeg stajanja ukoloni nespretnostida budemo mi,da budemo odeća sveta,da budemo žudnjaotvorene fioke Suncaka nekoj većoj arhitekturiod muzeja našeg sna,i muzeja naših tela. Sanda Ristić Stojanović
(isječak iz rukopisa romana) Zašto pišem? Zašto sjedim satima i pišem i pišem i pišem, kad ne znam hoće li ikad iko pročitati svu ovu zbrku? Zašto sjedim i zurim u slova i rečenice koje teku iz mog srca kao iz nepresušnog vrela? Nadam li se da će se nekome […]