Jasan Pogled
Kad smo bili u Baru, onog tamo ljeta, pričao sam tio onoj tamo maslini.I ovog proljeća, ona tamo maslina, iz onog tamo ljeta,banula je u ovu ovdje priču.Barska maslina, rođena prije Hrista…A još rađa.A rođena prije Hrista…I sve tako, klati mi se u glavi kao staro zvono.Pa te pozovem telefonom.– […]
nedostaje mi škripa snegakristali vode, mrazpreko kojeg bih projuriopreskočio sve kranovedizalice u lucibez straha, pretrčao Dunavsve do KalafataLomaili još daljedo Konstanceuostalom kao i svi moji preciutekao bih od iskopanih rovovasa obe strane ulicemahnita kopitacrveno-zelene i crno-žute konjiceod srušenih brdagranice što se širi ka istokubetonskih urbanih monstrumau koje me uteruju nedostaje […]
Ostavila sampsesitnu nejačrazbacane stvarineokrečene zidove Ostavila samdevojku što se tražiopsesivnog slušača zvukovapolomljeno cveće iz prevrnute saksije Ostavila samnedovršeni ručakpunu sudoperui razvučenu dasku za peglanje Obukla samispeglanu haljinunašminkala rumen na licei sjaj na tanke usnei otišlanegde dođavolagde mogu da se pravimda sve onoostavljenonisam ja Aleksandra Leković
Viktor FranklJe jedan od retkihČije knjige daju saveteKojima mogu da verujemBio je psihologI preživeo je koncentracioni logorGovorio je o zverstvimaI najnižim ljudskim porocimaAli je pominjao i oneKoji su uprkosSvakoj logici tog paklaZadržali ljudskostU sebiŠto je po njemuI po meniNajveće čudoS obzirom da mu je životSvakog trenutka visio o koncuI ništa […]
Zabava zabave radi, rad rada radi? Ne, potpuno pogrešno. Stvaranje je počelo. Hoće li se završiti? Neće, nikada. Ne može, nikada. Kako to objašnjavaš? Iz one knjige? Da ponovim? Može! „Bori se kao da borba služi nečemu; radi kao da rad služi nečemu.“ Divno, hvala ti! Nema na čemu. Da […]
Uhvatim ti stidak u dnu pogleda…Kao stidljivu ribicu što izlazi na površinu.Namreška ti oko.Osjetim ti ga i u grudima.Kao pile kad prokljuvi, pa se začudi roždestvu.Tada nijesi samo moja.Skidaš i minđušice.Pripadaš nekome, a taj neko sam slučajno – ja… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
Da živim samasa posla bih se vraćalapolakokorak po koraknekim okolnim putevimai bacila bih torbu pored vratai cipelei pržila bih jaja za večerusvakog danaa onda samo ležalai gledala u zavese koje lelulajudok pada noćI čekala bihtaj trenutakpre nego što se upaleulična svetladok je još pomalo dani sve je mogućei boli me […]
Hvatam one gornje grane i savijam ih tebi.U sebi pjevušim:Višnjičica rod rodila, od roda se…Stojimo na zelenim plastičnim stolicama.Malo-malo, izgubimo ravnotežu.I poletimo u plitki ambis.Ti puniš crvenu, ja zelenu koficu.Grane se gibaju, treskaju…Pićemo sok od višnje u kasnu jesen, dok novembarska kišazapljuskuje prozore kao da smo na korabljici…Ti ćeš hvaliti […]
Uh, znam kako je bilo, samo ja znam kako je bilo, kako sam glup bio. Kako sam negativan bio. I, šta se desilo? Jednog jutra, probudio sam se strašno, ali strašno nervozan. Izašao sam da bacim smeće. I čim sam to učinio, kako sam koraknuo pored kontejenra, pao sam, na […]
(Isječak iz rukopisa romana) Kad je završio sa kupanjem i plutanjem na površini vode, Nusret je polahko izlazio iz mora. Koračao je u kupaćem šorcu i prvo što se vidjelo iz daljine njegova je smeđa kosa i bijelo lice. Potom se ukazao vrat a onda i torzo, stomak, kukovi pa […]