Art

Art

Oskar Davičo – Volim tvoje ruke

Volim tvoje ruke za igračketo telo koga skoro nema.Žena je samo u mekoti mačkešto u tvom struku prede i drema. Kako da nađem reči detinjeda ti objasnim šta ljubav znači,a da ne ranim to malo zverinje;usnu na kojoj se mrve kolači. Oskar Davičo

Art

Pjesme za Vanju – Tri varijacije oceana

I. Vanja, govorim ovojer nemam zvijezde da ti darujem. Jer ne znam gdje živiš, pa cvijeće ne mogu da ti donesem. Riječi, riječi i samo obične riječi.Ipak, mislim da volim te.Ne trebaju razlozi. Nikakva objašnjenja neobjašnjivog. Samo tračak svjetla u tvojim dubokim i plavim i prekrasnim očima;Pa da budem tvoj […]

Art

Kajanje

U danuKada nas je smrtPogledala u očiProsuli smo mnogoPrljavih reči. Sada seKunemoU zanemele svedoke. Molimo ih da izdrže. Jezici namO štrik okačeniPrljajuTek oprano rublje. Naokolo seIgraju naša decaKao Da im je svejedno. Milenko Miro Šarac

Art

Večiti nesporazum između mene i njih

Večiti nesporazum između mene i njih. Pogrešno protumačenih odgovora. Kad bol zavrišti a ja ga ućutkam jednim pokretom – da ne diše, ne gleda.Šijem mu novu odeću vraćam u život. A strepim da mi ga ne ukradu,pretvore u veselog igrača, u klovna, u lice koje sam imala. Ovako bolešljiva spremajući […]

Art

Mira Alečković – Ako si

Ako si bio sveća u nečijoj ruciako je samo svetlila neku tamu -dobro jeAko si bio sam, ako si bila samaako ste pružili ruke jedno drugomako si bio pesnik samo jedne pesmei ako je tu pesmu zavoleo neko – dobro jeAko si bio urlik i bol ako si bioako je […]

Art

Pol Žeraldi – Kraj [Antologija svjetske poezije]

Onda zbogom, ništa nećeš zaboraviti? U redu idi. Više nema šta da se kaže. Treba se rastati. Možeš otići. Ali, pričekaj, vidi… Pada kiša. Pričekaj još, možda će prestati. Obuci se dobro. Napolju je vrlo hladno, znaš. Trebalo je da uzmeš ipak nešto toplije… Ja sam Ti sve vratio? Nema […]

Art

Stazom revolucije

Voleo je ljude, ali gužve ne.Železnice stare, zapuštene, posećivao isključivo noću. Ne zato što se manje putovalo, te zime ustvari, putovanja su bila besplatna, a vreme skupo. Džepni satvečito je pokazivao pet do dvanaest, ‘Opet’ pomislio je.. Samo 5 minuta. Do polaska, prvog snega, sledeće stanice, nove revolucije. Milan Vasić

Art

Tu, unutra

U mom neredu, nespokoju protkan je mir,Sasvim neobičan, detaljan nerv za rušenje, Kao vjetar koji ima svoje nalete,Da pročisti sve besciljne, klimave zalete. Negdje u sredini klima se bit, Omagljena svim nepredvidljivim. Još jedan dosadan mit O bivstvovanju bez dovitljivog kraja. Kad sve stegne i boli,Kad je rijeka mutna i […]

Art

Žal

Niko me nije naučioda se bol osmijehom krijeda namrštena ne ćutim Tako godine prođošeumorne od mrzovolje Sad kad bih moglahiljadu osmijeha bih ti ostavilana stolu sa četiri stolicena kojima odavno nikoga nema Jasna Đurđić

Art

Lobotomija

Uzimaš polovičan osmijeh. Provlačiš ga kroz odgovarajući filter očekivanja. Dodaš nijansu trenda. Time obezbjeđuješ sebi par sati mira, dok se novo takmičenje ne oglasi nekim svojim zvoncem. Kafa se hladi, ali više nije toliko ni važno šta je neproživljeno, a šta pogrešno doživljeno. U pripravnosti si. Pružam ruke kroz filtere […]