Jasan Pogled
Sve smo bileSmislileProšetale do pijaceBirale paprikeTikviceSir za punjenje Spisak je bio dugLubenica teškaAl kolica za pijacu Su klizila ko FerariBilo je vrućePa smo seleNa pićeDa odahnemoI posle je sve išlo dobroPaprike su veseloCvrčaleKad smo primetilePojačano kretanjeMrava na prozoruOna ih je po savetuVelikog ManituaSa GuglaPoprskalaSirćetomI tu je nastalaBujicaIzvirali su ko crna lavaSituacija kritična Tikvice […]
Zahvatila je vodu iz bunara i onako studenu sručila je na glavu.Radila je to godinama, ljeti kao i zimi.Svi su žalili takvu ljepotu, a niko se ne sjeti da zatrpa bunar.Nije bilo teško znati gdje je. Boris Jovanović Iz zbirke Kapi
Pa ipak, srešćemo se i rastati i opet sresti –Tamo gde se pokojnici sreću: na usnama živih. Samjuel Batler Otići ćemo jednom iz ovoga grada,ali, u neko vetrovito jutro,stajaćemo opet ovde misleći da smo to mi,da smo se, napokon, domogli obala Grčke.Ovde, gde jecaj ne postoji, i gde je tuga […]
28. oktobar 1969. ̶ Baš je zasvežilo, cher ami, Jovane, no, na sreću, dobro ste se natrontali! Ja se već danima grejem termoforom sa provrelom vodom, jer se od fatuma nema gde uteći! Uključio sam i malu grejalicu, ali od tri radi samo jedna šipka! – Maestro Ljubomir Micić mi […]
Pacovi sevraćaju iz književnostiu nastanjivu stvarnost,kao pobednici izgubljenih poput dobijenihbitaka. Ginter Kunert razmišljaš kako se opetu nevinoj krvi završioprošli vekvidim ti po izrazu licadok tvoj um nastavljapoput onog crvendaćakoji slučajno uleteo u sobusada neprestano udara kljunompo staklu prozoraželeći da se vrati u svoj svetgnezdo, sloboduda prodire, shvatikako neko noću šetasa […]
Promenada je puna svijeta, šarena i radosna.Uši su im zaglušene muzikom i smijehom.Brundaju basovi prevrele strasti.Odagnavaju je kao priviđenje.A opet, prepredena zebnja zastudi srce, narasta u skrami večeri.Ne smiju pričati o onoj koju su vidjeli.U otvorenom prozoru stare vile ‘’San’’ nagu, dugokosu, upaljenih očiju, dok im lagano maše.Hoće li strašno […]
Dok čovjek životariDušu prodaje utvariIluzornosti magloviteNjegovo tijelo obuzimaju spirale snoviteKoje padaju kao veš sa balkonaNa tlo tako tiho, a bučno poput stampeda slonaAli on i dalje ništa ne čujeOn i dalje planove o sutra kujeSiguran u besmrtnost svojuSiguran da će sve biti u istom brojuKoji beskonačno otkucavaTeče budno i kad […]
E daSve znamMeni se čitaju knjige ceo danSluša mi se muzikaMazi mi se mačorPravi mi se miomirisnaHranaPije mi se čaša vinaUz pogled na plavoSmejala bih seZagledanaU voljena licaJa sam jednaZaista JednostavnaŽena Branislava Kosić Vidić
Marianne je poslala deo svog Gartenasa tobomna put dug 1158 kilometara. U Wittigkofenu,Marianne je,uz saksiju sa zemljom i žutim narcisima,kao molitvu, prošaputala: „Liebe Lela, danke für alles hier in der Schweiz – in meiner Heimat. Gute Reise und Frieden in deinerHeimat!” Kao da svira Rekvijem,klatilo se žuto, martovsko cvećeuz kovčeg,na […]
U kupeu voza djevojčica sjediNjen pogled livade, kuće, oblake slijediPita: “Kako je moguće da kuće trče, da oblak blijediKako je moguće da voz stoji”“Jedan, dva, tri, pedeset” – ona brojiKoliko je drveća brzinom munje proletjeloKoliko je kuća na tlo sletjeloNiko je ne može uvjeriti da je voz taj koji se […]