I svanuće opet i opet i opet i opet i opet i opet i opet Dok ne svane. Marko Jovanović
Art
Maksimature (2)
8. djecu treba trovati polako ali ustrajno voz dolazi gnječeći nečije noge ona se jutros bacila s prozora serž je izgubio novine u koje će kasnije jedna mlada majka umotati dijete i baciti ga niz rijeku nimfomanki je otpala potpetica popu se okrenuo križ a sunce i dalje sja visoko […]
Maksimature (1)
U spomen Daniilu Harmsu 0. ovo više nema nikakvog smisla jer sve je već rečeno i sada se radi o falsifikatima ali i ljudi su falsifikati osjećaji također i vozovi falsificiraju onaj prvi odlazak no ja svejedno i dalje čekam ja sam prigušivač onaj koji još uvijek nije kip pa […]
Ćamil Sijarić – Udes je tvoj što si pao
Udes je tvoj što si paoS visoke, s najviše vlasti.Udes je tvoj još gori što nisiIzmjerio visinuI znaoDa se odozgo može pasti. Nas što se tiče – mi tvoj padSmatramo običnim činom.Nismo znali da veliki moguDa plaču za izgubljenom veličinom. Nas što se tiče – mi smo znaliDa si ti […]
Šuma, plug, jagorčevina
osećam duše ženskih predakakoje su nastradale od muške ruke zakačile se za menekad sam krenula u Beogradi neće ni one kući govore mi: seci ih kao pihtije! pogledom ili kuhinjskim nožem?možda perorezom koji nosim u džepu? hoću, samo ne ovognaročito ovog!, naređuju od svega što sam na svetu mogla bitibila […]
Kad bih mogao mreti
Kad bih mogao mreti Pod sjajem zvezda Noćnog hladnog neba. Kad bih mogao mreti Kraj zelenila voda brzih U svitanju novog dana. Kad bih mogao mreti Kao čovek zdrav i jak A ne kao slab i mlak. Kad bih mogao mreti Uz povetarac noćni I šuštanje lišća. Kad bih mogao […]
Allegro
Budiš me očima koje zatvaraju nebo 1. Možda imamo jednu jedinu sličnost što nas razdvaja a to je ime cveta koji volimo Jutro i divne Oči koje su umrle u svojoj nesavršenosti 2. Kada bih ponovo ušao u tu šumu spasa verujem da bih se prisetio svog pogubljenja tu gde […]
Vazdušna linija
u taj čas oči vam se tope(ili to čini purpur u kojoj levitirate)kaleidoskopno oknotrzaj i žmarcitufer vata braunilezvuk policijske sirenevatrogasni kamion rashodovano vozilo hitne pomoćikoje hita u prazan prostordok se davljenikzagrcnuti srčani napadnoćni prepadvirus Korone kakva druga nesrećaodvija sasvim blizu letnji niski pritisaksparina i ljudska ukusna sou susednoj ulici ili […]
Stiven Spender – Ja stalno mislim na one što istinski behu veliki [Tema: Antologija svjetske poezije]
Ja stalno mislim na one što istinski behu veliki Koji, iz utrobe još, pamtiše istoriju duše Kroz hodnike svetlosti gde su sati sunca, Beskrajna, raspevana. Čija divna ambicija Beše da im usne, još ognjem dodirnute, Kazuju o Duhu odevenom od glave do pete u pesmu I koji s proletnjih dana […]
Poezija iz karantina – N°6
U karantinu sam izgubila na kilažima ne da bih kontrirala sveopštoj kuknjavi zbog gojenjastoga što nije mi bilo zabranjenog voćaza ovakve kao ja ne važiprotokolni strategija za preživljavanje graničnih situacijasamo gerila i glava kroz zid jela sam kvasac u mlakoj vodiod njega mi je ispadala pogačadovoljno čvrsta da posluži mjesto […]