Jasan Pogled
Hranim se tuđim pohvalamakao da ne znam da je sujetasmrt svakog stvaranja Ali za mene nema opasnosti moje pisanje nije od želje da udovoljimne uklapam reči koje se slažu i lepo zvuče Ono je od moranja i od potrebe da se nekako kaže i izbaci sve tošto u meni kuvai […]
Oni kao vjeruju. Bolja je jedna nevjera nego stotinu njihovih vjera. Čovjekoliki, na primjer, vjeruju da su vječni. Ako im se slučajno desi da umru, ne vjeruju šta im se desilo. Kad god pođu da utvrde vjeru, vrate se kao nevjernici. Vjeru im utvrđuju oni koji u sve vjeruju sem […]
Daješ šal i našališ seUprkos što ti je hladnoDami kojoj je coldNever gets old. Dokle čovek prosiDaješ mu novacUprkos sto su ti toldNever gets old Poneseš mačku kućiStaviš je u majicuOna je bela i gold.Never gets old. Hodaš po stanuUprkos što ti je teškoČistiš poneku moldNever gets old. Pričaš sa […]
Smešno je reći da sam pajacA nije ni istina Jer jesam nakaza Uredno očešljanaUmivenaNašminkana Samo se ispod toga mrve odroniŠire se pukotineI izbija iz mene sve to…Zavist, kukavičluk, sujeta, strah Srećom,fasada je izdržljiva. Aleksandra Leković
To je bio bunar. Snijevao mu mjesto. Usred noći se prenuo, tako mu voda zamirisala. Izletio iz kuće, skinuo bijelu spavaću košulju, pritiskao je kamenom na onom mjestu. Kao bijela golubica. Pa slatko zaspao do prvih pjetlova. Pa opljunuo dlanove bez doručka. Nije stao dok joj nije vidio oko. Na […]
Manje sam ih video Više ih je pas Paspalj zapišao Da bi se ovo pretvorilo u poeziju Trebaju neki stihovi Ne diraj mi mural Jerbo ce se dignuti Koja se takne mog murala A i njegovog, psa moga Njegove koje Psa mi, ustaćemo Koje se taknu našeg morala Evo nas, […]
Samo još da mu lešinu odnesu. Tako kažu. Kad su ga već ubili, jer im je povjerovao. A i muve zunzaraju, osjetile. Kako im se samo naivno pripustio. Kako da ga baš kurvari razdjeviče… Pa da zaklate zvona i da začate ne bi li mu prigušili plač. Da je znao, […]
Moj umor je opipljivIma težinui oblik Mogu da ga ogrnemili obmotam oko vratamada je uglavnom unutragde je udobnije Moj umor ima imeustvari više njih Ponekad ga slikami okačim na zidali ga niko ne prepoznaje Aleksandra Leković
Radni dani su potcenjeni. Eto birokrate u cipelicama i košulji, beloj, čistoj, stoput opranoj, opeglanoj. Mrcvarena je ona, pa pokazuje karakter na levom boku, malo pozadi, otima se i hoće da otkrije golu kožu posred kancelarije, al’ kaiš stiska li stiska tog Mikelanđela, tog šaljivdžiju, raspoloženog za jednu Ejpril O’Nil, […]
Sad me boli samo na dodirkad slučajno okrznemto mestoodavno načetopodrugljivim osmesimašto pržemladu kožukoja se tek stvara Previjala sam zavojimai gazama natopljenimtvojom ljubavljunekim rečima toplinei davanjem onog što imami mogu Mislila sam,da su samo ožiljci ostalia ne ranaispod blede kraste A ondakad se raskrvarimi posečemna oštricutuđeg mišljenja Shvatimda se samo zavaravam […]