Jasan Pogled
Opljačkaj dežurnu apotekunapravi bend u Niškom zatvoru hiljadu sklekova, hiljadu rifova dnevnodve knjige nedeljnopotrudi sebez masturbiranja večeras vrati slavinu na svoje mestonahrani golubane obraćaj pažnjuna otvorene prelome napolju nečije 33. godinezakačene vise između sisa nevažećeg kalendara još jedna noć u samicijoš jedna Nova godinau kuhinji mrtvih roditelja… Goran Živković O […]
Koraci svih što ljube prirodute se penju po planinamaLutaju šumama,hodaju kozjim stazamaPreplivavaju rekePopreko i uzdužOd postanka do rastanka.U pogana vremena. I odjednom svi znaju,Visine vrhova,Dužine stazaSvaki nazovi-vodopadGde koja biljka rasteI gde se koja ptica ugnezdila.U poganim vremenima. U nekoj šumi sigurno stojiNekakav natpis na kamenuMahovinom i lišajevima okvirenIz poganijih vremenaKoji […]
Pretvaraju se pesnicima Pretvaraju se novinarima Pretvaraju se urednicima Pretvaraju se kompozitorima Pretvaraju se talentovanima Pretvaraju se nagrađenima Pretvaraju se načitanima Pretvaraju se zajebanima Pretvaraju se idejnima Pretvaraju se mislećima Pretvaraju se rediteljima Pretvaraju se roditeljima Pretvaraju se ljudima Pretvaraju se roditeljima. Marko Jovanović O autoru Marko Jovanović, rođen je […]
Glas sam buđenja, A vi se ne probudiste. I tisuće vekova bejah među vama, A vi me ne videste. Dadoh vam Put, A vi na njega ne kročiste. Istinu, A vi laž zavoleste. Život, A vi u san padoste. Gorjan Kljajić
Pogledao sam u nebo i video sivu, nasmejanu lobanju od oblaka pesnici nemaju spavaću sobu kućne ljubimce verenički prsten ne zovu sveštenika u kuću unose piće u kafanu i kažu glasno kad beže iz apoteke: „Ko ne plati porez na grobno mesto znači nije ni umro…“ Goran Živković O autoru […]
Bez ljudi, bez čoveka Bez uzdaha, bez eha. Bez žena stoga bez nade Bez svojsta iliti hajke. Prazni prostori su se obogatili Imaju prazninu Štaviše, više njh, Eno ih gde postoje I ništa više. Marko Jovanović
Nisam bio na groblju,nisam ispraznio saksije,nisam pustio suzu! Nisam bacio grumen… Voleo sam tvoje telo,Voleo, voleo, voleo,da poludim! Ono je tamo zakopano,Bože pusti kišu, sneg, sunce, suzu… Odavno sam suze obrisao! Skuvao sam kafu, Vaskrs je blizu,ručak sam spremio! Ne gledam na sat,znaš da sam tu,u kući! Milan Butrić
Prikaz grafikona govori kako se u mene uselila balboa. Vrsta swinga. Na zabavama sam se šunjao i lokao. Gledao dinosauruse kako igraju. U bistrim naletima njihovih suza, uočio sam svačiji broj računa iz Global žute banke. Zajmim. Kažem nemam fiskala. Oćeš račun? Aj istresi džepove kaže prijatelj dobročinitelj. Ovaj suvenir. […]
Na otoke smo naseljavali životinje Na velikim dubinama stoje buradi Na vrhovima stoje zastave Na mesecu nekakvi otisci Iz zemalja beže porodice Iz igre se postaje čovekom Iz kafane izlazimo pijani Iz bankomata izlazi papir. U filmovima glume orgazme U kesama su hleb i vino U kolevkama se ljuljaju deca […]
Postoji sunce koje stane u jednu kraću pjesmu. I to je to. Samo to, ali sve to. Sasvim dovoljno da ne osjetimo kako je život čisto traćenje volje. U najboljem slučaju traćenje i ispoljavanje koje drugima ne pričinja bol. Patrik Weiss