Jasan Pogled
Kad se s njim uporede, čovjekolikima lakše. Kad mu čačnu gnojne rane, pođe im na boljitak. Kad su Saveji i Haldeji, a on Jov, namiri se račun. Kad im se prikrade-pokradi Jova. Kad bi nešto da urvaju i spale-urvaj Jovovu kuću, spali Jovovu štalu. Kad im se baš priubija-pobi Jovovu […]
Niko nije mogao da postigne tu plavukao poljski slikar Zdzisław Beksiński. Ona se dobijala kao ekstrat otrovasa zidova gasnih komora. Kosta Kosovac
Osećam nešto kao sto godina samoćeIznutrica mi gubilište gde nade u punom cvatu mrtve padajuRatuje besmisao sa semenom u ruci.Srce je golo siroče večito oguljenih kolenaIz čijih rana viori bela zastavaAgios! Agios! Agios!Slava mrtvimaMuka živimaNašao sam mestoGde se Irod i Hristos plodonosno družeTo jalovo otkrovenje sam ja. Una Radović
Čovek,isturen u ideji neba kao registar bola,opipava ga srodnost bola i haosa,iznedre ga tektonski poremećaji reči navisoravni bitaka, smisla, opstanka. Čovek,priklješten između dve ideje o životu i smrti,opasač tame ga steže predviđajući isturenu poziciju reči sloboda.Juriši podnevlja, vekova, padova, moraga sažimaju u sebe.Ustanci reči, vekova, brazdi našeg govora se slivaju […]
Ja toliko nisam voljela sebe da je umjetnost što me već odavno nisu našli ispod nekog mosta Razdvojenu od svijeta Kakva sam uostalom i bila Možda stvarno nije važno koliko si puta umroNego koliko puta si plakao od sreće što si živ Ja sam se tražila do zla boga neumorno […]
#1 Mediči Osjenčen nijansama zelene i ispunjen žuborom vode s fontane, ovaj susret je bio zvuk plesa nepoznatih glasova, a poznatih riječi. Grad svjetlosti je spustio svoj zrak na djecu iste domoine koja su, čuvši njima znan govor, uplovili u priču o onima koji su nekada mijenjali lice istorije. Jesmo […]
Od iskona, do dana danjega. Tako kažu čovjekoliki, a ne znadu ni šta je juče bilo. A danas im je ponajmanje bitno. Mi smo, kažu, od iskona bili neko i nešto. A iskon im se prepriječi u dušniku kao riblja igla. Pa ih davi iskonski. Iskašlju iskon, razmažu ispljuvak. Iskon […]
Ja sam Silvijina prijateljicaSilvija voli savršene stvarizbog savršenog osmehaostala bi na ivici njegove senkei njeni muškarci su savršenine bih se usudila da ih sanjamniko nas nije video zajednoto je čar našeg prijateljstvavolimo senovite hladnjakei noćni čaj sa par kapi leta Silvija je biće puno mastilai njen muškarac ima zadatakda bude […]
Ako me sretneš nekad i čudno ti zazvuči moja strašna lamentacijaKada oči su mi divlje, a suza sprema sačekušuTo ja baš kad ne trebam talasamVjerojatno, uz čašu rakije, strašno ću ti biti topla, draga dok okolišam oko nekih sitničavih idealaNe vjeruj mi kad ti kažem da je prije bilo boljeNi […]
Kada sam prvi putnakon tvog ozdravljenja jeo čorbu iz činije u kojoj si držala lekove bilo je neminovnoda ću je preliti. U mojoj svestibila je tako duboka. Kosta Kosovac