Jasan Pogled
Da li je ta željada neko ispravi greškeučinjenelutajući u polumraku roditeljstvatoliko jakada ne prezamo od opasnosti Da neko može da otuđi to dete da ga ogradi od nasi odvedeu mračne podzemne prolazeu tajne i strašne prostoreu kojima je stahod toga što se dogodiloi ko je to učiniovećiod ljubavi koja ih […]
Još uvek nismo naučili da plivamoa o letenju ćemo na letoVažno je da negde idemoU mrak, ili ispod kišobranaU rov, ili pod voduBitno je da je u džepuJos jedno pismo, I pili smoI pismo, kada sam slabo čitaoPo gresima se prepoznajemoI na dlanovima nam čitajuOči jednookog što je praćkom sjebanTaj […]
Osjetim prazninuUtihlih korakaNema onog toplog pogledaPrisutnosti koja ispunjava Smijehom mi se vraćašPjesma te dočaravaHrapavim rukamaDržiš prvog sina Spomen tvog počivalištaTijelo uznemiravaDok kroz životTvoj trag nosim Bol počiva. Neven Lastro
Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne. Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih žena. Dao bih sve a ništa nemam. Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne. *** U aprilske noći ja sam mesečar pijani od meseca punog duša mi […]
Mirišu Božićni ručkovi, dok se trese zemlja Sa susednom Miriše i barut i sve svetli. I miriše ugašen duvan Na pepeo. I čuju se opet Svetle njihove boje I vidi se da su tri zvezdeNepotrebne. I vidi se lomača gdegori Hrastovo drvo Kao da ju jeste munja udarila I miriše […]
Bilo je to kao da se neizlečivost ostvarila:Užas je bio na vrhuncuU isto vreme kad i očaji neprebol.A to se širiloNa čitav život moje duše u budućnosti. Bog tada beše postao nepronalaziv.Bila je jedna crna tačkaU koju se slila moja sudbina. I počivala tamoSleđenaSve dok se vremenaNisu upila u apsolut. […]
Sve što znaš o meni suSlovaNanizana na tastaturi telefonaMisliIzbačene u etar bez mnogo razmišljanjaPorukeUpućene izmišljenim prijateljima PodrugivanjaI dodvoravanjaI samo jedan mali prozor na vrhuSa koga se ne smeši ničije liceVeć samo ukrštene linijeKao boreIli kao dlanKoji ti pružam Aleksandra Leković U Beogradu, 2020.
Udara na prozore pećine, Svetinjom je prijatelji zovu Ja sam gore i slušam kako pucaju Rešetke I prozori za njima. Udara na tabane za tabanjanje Šetanjem ga prijatelji zovu Ja sam dole, i gledam kako se kotrljaju Lišće I maske među njima. Maske. I lišće među njima. Marko Jovanović
Kada su mi javili da odlaziš,Ja sam vešto uskočio u tvoj levi džep i mene da poneseš..Nije baš bilo prostrano, naša soba u umetničkom stanuali šta da se radi. Umetnički život je težak! Uživam u otkucajima tvog srca, mnogo su jaki.Nas dvoje smo uvek bili različiti..Desno i levo, baš kuca! […]
Odričem se tmine što me prekriOdričem se nauke o lepome boluStihova u krvi bolova u mesuOdričem se svega što naučih s mukomSvojih prvih reči kazanih u praznoI bogatstva bedeKad ulazim u travu odričem se tragaKroz veliku zemlju prolazećNe poznajem više bolest što me snađeU teškome snu na početku snageIstrošen odlazim […]