Jasan Pogled
Mnogo je puta svetigorska voda spasavala ubeućenog vodeničara Stribora Zerdiju, padajući mu s visine na pijano tjeme i zagrckujući mu grkljan.Umirao je dugo, tinjao kao mokra panjina, govoreći pomeljarima da će nakon njega nestati vodenički kamen, vodenica i rijeka, planina, crkva i nebo.Još je obnarodovao, da mu je najveća bol […]
linije na jagodicama prstijuprivlače sebisličnostvuku moje dlanoveka godovima na panjevimaka linijama na mapamaslojevi kože se pritombrzo prljajukomadićima piljevine i prašinetrenutak stapanja tako brzonaruši otupljenost od prihvatanja druge površineod tada drveće i mape dodirujem samo izdaleka Michal Mitrík Michal Mitrík (rođ. 1991) je pisac iz Rožnjave čiji su radovi objavljivani u […]
Žito preklasalo, hljeb prepečen, rakija razuzdana, a on mračan i jedak.Uvijek u gomili, navijek sam.Razbrekao od tuđih misli i sirovih lagarija.Ne zna šta će s knjigom kupusarom, pod koji kamen da je pritrpa, da joj slova isklijaju, da je ptice razgrabe.Ne može od knjige kako je naumio, teška mu je […]
Bilo je dana kad sam leteo.Pero iz krila ptice,List iz krošnje platana.Nošen sopstvenom strujom,Otrgnut iz svog tela,Lebdeo sam nad užasima sveta. Bilo je danaKad ni ptice, ni stablaNisu postojali za mene,Ni struja moja nije postojala.Kad plutao sam,Nepoznatim dahom nošen,Sveden na ono što ću jednom biti. Ni pero, ni list, ni […]
Reći ću da postoji siromaštvo,avangardizam se presvlači čas u dan čas u noć,ali neko prosi i toje grafika večnog bola,i ogoljenost našeg unutrašnjeg plakata ljudskosti.Jer daćemo prosjaku neštoa na tom našem unutrašnjem plakatu ljudskostizvezde će se više baviti našom anarhijom,noć će se predstavljati kao bol pesnika,čitava će civilizacija stati na […]
1 Kad noću dišeš, ja u polutamiOsećam kako tišina svetluca,Dok slušam kako pored uzglavlja miNa slepom oku tvoje bilo kuca;I tek u zoru kapke takne san mi,Kad tvoj se tanji od blizine sunca:Već godinama u sinkopi snimo,A naša ljubav stari kao vino. 2 Ja usnem pored tebe tek kad zoraZapara […]
Stvari stalno težepreoblikovanjubaš kao tanesrećnaprva decasinovi i ćerkekoje su roditelji zamišljalitako pravevisokeuspešnei oni sadhrpa genadruštvom uslovljenih ponašanja i malo dušecelog života se oblikujupo tom likua uvek je nekomalo savršenijiod njihsavršenih Aleksandra Leković
Ko nikad nije pušio Neće razumeti I može mirno odmahDa odustane od Traćenja vremenaNa čitanje ovog mog LamentaKo je radoznaoMože da nastavi da čita Ali priča je u suštini O poroku I njegovim varijantamaJa nisam pušilaKad sam bila Mlada Nisam pušilaKad sam bila trudnaNije mi palo na pametAl sad Volim taj dimI tu malu vatru Dok stojimPrognana napolju Na svežem Vazduhu OzloglašenaJer skraćujem svojŽivotI […]
Još jednom li čujem da neko kaže da imam širok vokabularHulkom ću se pretvoriti.Evo radim sklekove, širim ramena i puštam stomak.To su retke vredonosne širine.Dosta je reči.Stavljam i psa ispred teleskopa i pričam mu da se i svemir isto.A ti si ostala ista, koja je ona što okolnici i okolnjikove […]
Po tko zna koji putSpasio me Predrag LucićŽena priča do mene ne prestajeIstovremeno vadi nešto podzubimaBila je u bolnici ili na nekompregleduPa sve priča li ga pričaI to ne meniA po glavi mi beatniciKris KristoffersonI Bob DylanTrista čudaA još manje živaca.Evo ga još jedanPod zubimaCvrcA ja u poezijiPjesnika iz SplitaPljujem […]