Jasan Pogled
Šta se zaista dešava sad dok izbija na površinu nikad pokazana hrabrostili su to poslednji tragovipubertetske ludostizaostali u sivim krivinama mozga Možda samojoš jednom u poslednjem trzajuhvatamo vazduhza život kakav smo očekivali dok nastežak blok godina ne povuče na dno Aleksandra Leković
1. Kontejneri su jedine institucijekoje poštuju kućni red i radno vreme senka koja gura kavez s plastikom uvek te sasluša do krajauvek će podeliti pivo sa tobom a ti imaš nove obrve dve hiljade prijatelja u inboxurođendan za sat vremenai nećeš da priznaš slomljenom ogledalu (bilbord mora ostati prazan). 2. […]
Dok ti pričam o vinima, baš mi prija.Mislim, prija mi vino iz priče.Ovako-kako-tako.Popijemo ponekad iz jedne čaše.Gutljajčić po gutljajčić…Kad tako pijemo jednočašno vino, skole me kič-sličice,sa starih bombonjera i goblena.Recimo: golub i golubica.Ili: stara vodenica, a unutra (to se i ne vidi)vodeničar stis’o vodeničarku.Pa se kupaju u brašnu…Tebi se od […]
Moj kolega kaže za meneda ne brinem koje ću mostove iza sebe spalitiI još kaže da i dalje dijelim ljude na dobre i loše Nisam pragmatična i možda najdraža uzrečica kada sve oko mene propada jest – neka gori Kartaga mada znam da se tako ne kaže U tome je caka Kada gradiš svoje putove onda te boli kurac za […]
U zamku iluzija, vešto smeštenom u lobanji nagoveštaja, postojiš u sobi kao noć koja me stavi naspram sebe i svuče rukama koje taje Mesec grlatije od razdora zvezde i svežnjeva tame, čiju erotičnost otključavaju juriši sumraka i jutra zapostavljeni i zarobljeni u tvom pogledu, koga sapliće noć i baca ga […]
A onda će doći jutro kad ćešNečujno kao svitanjeUći u moju sobuI vidjetiDa mene više nemaCjelivaćešRuho u kojem sam boravioSuzama ga okapatiDlanovimaHladnogGrijatiA ja ću tePrstima odzraka svjetlosnihMilovatiOdozgorSa visinaU koje si godinamaGospodaru SvjetovaSlala molitveDa me čuvaMilovaću teNad suho moje ruho nadnesenuI NjemuGospodaru SvjetovaKazivati molitvuDa te čuvaDa te čuvaDa te čuva Abdulah […]
(upad na novogodišnje svirke) Koliko smo puta 31. decembra sahranili sami sebe i skupili snage, negde pre ponoći da pobacamo drlje i pidžame ružičaste filmove, najlepše želje skinemo odeću s drveća oduvamo prašinu s prskalica i s kesama za đubre u džepovima čestitkom iz second hand-a i mrtvim golubom na […]
Bacam se raširenih rukuu sve što nudi zaborav padam i sanjamo svim propuštenim životima čekamda me neko uhvati da istisne iz menenaslage sala i tuge da me uhvati za vrati podigneu ravan sa svojim očima i pogledom kažeda želi samo mene Aleksandra Leković
Soothe me, with the atmosphere of salt and cinnamon-red skies. Touch me, with a lifetime of understanding. Bribe me, with bridges not burnt. I’m no stranger to eyes brimming with joy, I ache for the words forgotten, sunsets, old books, and wine. My musings lay drenched on the pavement of […]
Što li sam navalio da ga ne treba koristiti, samo Savaot zna.Ti me ubjeđuješ da mora, ako će hljeb na nešto da liči.Tvrdoglavim da ne mora i da je to jedna od zabluda savremenogčovječanstva u podznaku – pekarstva.Onda ti pomenem svoju strinu planinarku koja je mijesilahljeb bez kvasca.– Verovatno je […]