Jasan Pogled
Još dok su regionalni klasiciraspakivali svoja delcau svečanoj salinapuderisani, gladni mušterijana samom početkuiz aule, neko je poputpune kese ženskih uložakai iskorišćenih tampona dobacio: Izvinite, ako je S.T. Badnjevski,da li je onda S.S. Bukovski? Nikada kasnije nije se saznaloko je to pitao. Međutim i kada se završilapromocija dotičnih književnikanalik onom čuvenom […]
Ulica koja će se zvati mojim imenomNeka bude strmaNeosvijetljena —Gospoda da u njoj slobodno prnuPijanci da puste glasa, mačkeDa se prče u veljačiKiša da je dereStuden u studenomKozomor i tlapnja besanih daju joj bojuI ti, još dijeteDa se prvi put u njoj poljubišS jednim, sklapajući očiUpućujući svoje čiste misliOnom drugom. […]
Mora da je nehoticepreneo na nasto sirovo uzbuđenjestvaranjakoje je i sam osetiokada je prvi put stvorioi pomislio“dobro je” I od tadasvi nesrećniciotpadnicibezumnicikoračaju istim putemu strasnoj željida stvoreu osete da“dobro je” a ta prva tvorevinatako je brzo pokazalasvoje nesavršenstvopopustio je materijalrascvetale su se pukotinekroz koje sada curisva promisao ipakostala je ta […]
Ispadne iz razjarenosti proleća,Sunce joj privezuje puteve uz tišine,Korak noći je vidi,Obraslu u dan požude. Zastakljena u uglovima svoje smelosti,Ipak razbija staklo sadašnjosti,Vetrovi joj raspiruju oblike,Izgnane u obesne dijaloge noći. Jutro je crta u preneraženim tišinama,Sklanja njenu LepotuU nepoznate glasove postojanja. Sanda Ristić Stojanović
Ona prvo pali televizorDa bi čula ljudski glasJer nikog više nemaOn radi vežbe U zdravom telu zdrav duhDa odagna mrakOna polako pije kafuUkradeni minuti spokojaPre no što se sve zavrtiOn nežno otključava Vrata stana da ih ne probudiOna puši i gleda na istokMisli su mostOna puši i gleda na zapadKad će se […]
Kad se za potrebe niže matematikesaberu razni oblici smrti,kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcijaiz organske hemije,kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera,kucne na kućna vrata kuc-kuc,u stavu italijanskog brigadnog generala,kad se, na kraju krajeva,otkrije da je smrt sastavljenaod magnetnih čestica koje na vrhu nožaigraju argentinski tango,i kad, nakon kraja krajeva, još […]
(Odlomak iz tajnog dnevnika Mustafe Golubića) Nisam u prilici da vam kažem kad sam zapao za oko generalu Pavelu Ivanoviču Berzinu, čelniku Četvrte uprave Crvene armije. (Berzin se pročuo još kao dvadesetpetogodišnjak, kada je 1918. godine nadmudrio englesku tajnu službu, ubeđenu da je njen odan saradnik. Toliko su u njega […]
Dugo sam gledala u tebe,ni trepnula nisam. Znam. Kao nekada, davno,u devedesetim prošlog stoleća.Ti – mladi lekar.Ja – diplomac.Život pred nama. Četiri decenije – ko dlanom o dlan… “Opet me, ko nekad, gledaš.Ceo naš život u tvojim očima vidim.Srećan sam… Znam da se baš ničega ne stidim.” “To je bio […]
Epoha je pornografije.A renesansi umjetnici mrtvi su svi.Na ničijoj zemljiu današnjoj kulturunema mjesta za pubične dlakei djecu Vudstoka.Buletovi gulići umorniod nepravde – digli su ruke već.Ispitivati postojanost dva tijelauplitati se u istoriju sladostrašćanema smisla,stoljeće su prozirna i kratka. Pjegava leđa bacajuodbljeske po parketuhodaju štraseomemigrant samu tim dugim nogama prljavi Jugos […]
Kažem svom očaju:Idi, prošetaj malo,nemam ja vremena da ti život posvetim,na kraju,mogu da te oslobodim bremena,da ti se za sve pakosti osvetim,ti biraš. Kažem svom strahu:Idi igraj se s drugima,ja sam gvozdena vratana plućima otvorila,i ušle su ptice koje pjevaju,i u jednom dahu,u kameni kip sam te pretvorila, Meduza sam očešljana.Kažem […]