Jasan Pogled
Kada prodam sve knjigekoje sam pročitala,stari porcelan, srebrni escajgi kristalne čašečuvane decenijama za viđene goste,i dukate zlatne, sve kolajne,komode od punog drveta Prodaću, a da se ne okrenem! Skinuću svu bižuterijukojom sam se pred svetom kinđurila.Kupiću pedalj zemljena kojem su tri breze. Ciglu po ciglu,sagradiću malu kuću.Belu, najmanju kuću,ali takvu […]
Živi u zemlji ruža.Spava na ružinim laticama.Izjutra se krijepi slatkim od ruža.Lijepo je biti gospodar zemlje koja miriše.Prvi put sam sedla konja, baca se na sedlasta leđa, juri galopom, satire pratnju za sobom.Zubima steže trnoviti bokor, krv mu na usta udara.Izlazi iz zemlje ruža, prolazi dolinom jorgovana, kljuse pod njim […]
Dosadio mi je ovaj unutrašnji haosKoji nastaneU interakciji Sa spoljašnjim Zato čistim svojuUnutrašnju baštuSređujem misliEmocijeDa ne budu neprijateljiDa ne budu KosilicaŠto ide bez planaŠto prazno tandrčeStrpljivoOkopavamZalivamKrešemČupam korovKoji preti da zagušiNegde ga i ostavimDa podsetiU snovima podsvest postavlja zagonetke Vodi kroz lavirinteNeću moći da zaustavimBeslovesno govečeOlujuPoplavuSušuAli ću moćiDa opet napravim redI svaki dan krenem iz […]
Ponekad ne veruješni kada vidiš teloa kada se vodi kao“nestalo” to te terada se užurbano krećešda se osvrćeš dok hodaši zagledaš po ćoškovima to te uhodidok čekašna kasi u marketu,da se upali zeleno,da te prozove metalni glas u čekaonici to ti budi nadukojom se nadaju svikoji nisu sahranili svojeda će […]
Za govornicom,dok moje oči lutaju polikovima života i smrti,prozvaću epohu dakrv je ponovo preglasna,da čujemo krike civilizacijekada smo noćna beseda idnevni lom ikada ljubav oblači najlepše haljinene svlači je intriga erosa već je ogoljava civilizacija,civilizacija kao krv,civilizacija kao zalog smrti. Mi hoćemo život,smrače se linije govorljive Meseca unašem srcu,ali i […]
– Eno ga sad, trune u zatvoru kao stučena zukva – kažu srkućući duvanski dim.– A gospođa mu, snuždila se kao popišan cvijet.Prvi put, za njegovog zemana, smiju se od srca.Dok se pali neonska cijev na dalekom plafonu ćelije, pomišlja:– U kakvom sam ja zatvoru bio. Boris Jovanović
Nosim ovaj nepostojeći satna zglobu ravnodnevnicejer sve stvarne satove rabio samprilikom čitanjafame o biciklistima.Sada sambezvremeni Josef Kovalskii to je sasvim ok.Špekulanti ionakonamještaju stvarnostpo sopstvenom nahođenju.Prašina prekrivanadolazeće vjekove.Vazduh u plućimaizostavlja privide.Vrijeme na ovoj planetizaslužuje prezir. Pavle Gligorijević BIOGRAFIJA: Pavle Gligorović (1988) rođen na Cetinju. Do sad je objavio tri zbirke poezije […]
Biti osmišljen kao sumrak,slediti raspeće zore ivideti kako reči prikupljajunašu neuhvatljivost iostavljaju pesmu na likujednog besa što ispitujeprofile zvezda iprofile vremena i tražipravo ime vremena. Hodati ulicom,prelivati se uzamišljenost grada nadsvojom fotografijom. Sanda Ristić Stojanović
Katarina Krasna radi kao pripravnica u Etnografskom muzeju.Gricka olovku, stoji pred staklenim ormarom zagledana u pelerinu boje šljive.Katarina Krasna svečeri voli da samuje, pije kompot od šljiva i gleda filmove sa konjanicima i kočijama.Izjutra, dremovna i topla, istresa stolnjak kroz prozor, pravo na glavu stare astmatičarke i zagušena smijehom obuva […]
Roditelji dovode svoju decuu Prahovo pristaništena kraju lukena kraj svetada bi se vozila vozomdo stanice Nitogen Deca nemaju tu srećnu okolnostda često putuju vozomkao što su njihovi roditeljiu prošlosti imali tu privilegiju Vožnja traje dvadeset minutamožda minut ili dva dužeali dovoljno da upoznaju taj šarmuzbudljivost davno prošlih epoha Međutim Srbijavoz […]