Jasan Pogled
Hoće nekadDa se sve poklopiDa se planete poravnajuDa mesec prospe srebrne zrakePoklonjene od suncaHoće to da zrikavci pevajuNekogLeta gospodnjegHoće to da pričaš sa voljenom osobomHoće to da te ništa ne boliHoće to da si srećnaHoćeToI hvala SvemiruNa životuI darovima Branislava Kosić Vidić
Pesnici izlaze na megdan sećanju,nebo i zemlja bruse njihov trenutak,srce nehata se poziva na njih. Teška filozofija stvari se razmeće pesničkim vidicima,tumaraju stihovi isto kao nova podnevlja reči. Spomenici emocijama čekaju reči pesnika,živi klize po stranicama ispovesti,pesnici popunjavaju ishitrene rupe vasione,rukuju se sa teškim izazovima stvari i događaja. Pesnici su […]
Ne traži da budem more ako znaš da sam reka!Ne znam da se razlijem u okean, mala sam i nemam tu širinu. Samo u svom koritu – ja sam svoja. Moja dubinačamcima je dovoljnai rečni galeb mi je prijatelj. Ja ne mogubrodovima da dam gazi ne znamsunce da slikam u […]
HodamSmejem seOblačimGledam kroz prozorRascvetalo drvoBrižljivo posađeno.Sve te lepe ženeU lepim haljinamaSa lepom decomI kako misliš da će poverovatiDa ni za čim ruke pružala nisamSem za tim gnezdomOdavno ostavljenim. Jasna Đurđić
Bljesak pogleda i strašna munja uobrazilje.Nakon koncerta, razjapljena čežnja.Primadona otključava vrata starog zamka.Mirišu mu valovi njene kose.Kisne, odmiče kroz noć i strepi od provalije pred sobom. Boris Jovanović
Treći put ti govorim o ljubavipred tvoj rođendan.Obična, gluva, februarska noć,ždralovi se povlače pred osjekom.Sakriven među papratima,ne osjećam ljubav prema aristokratiji.T. S. Eliot stoji mrtav u mojim rukama.Pokušavam oživjeti sudar čeonih kostiju,dok vašarište mediokriteta maršira ispod tvog prozora.Nove umjetnosti u razlomljenim riječima se ponavljuju.Paukovi, rakovi i crvi na slikama. Arijadna je […]
Još dok su regionalni klasiciraspakivali svoja delcau svečanoj salinapuderisani, gladni mušterijana samom početkuiz aule, neko je poputpune kese ženskih uložakai iskorišćenih tampona dobacio: Izvinite, ako je S.T. Badnjevski,da li je onda S.S. Bukovski? Nikada kasnije nije se saznaloko je to pitao. Međutim i kada se završilapromocija dotičnih književnikanalik onom čuvenom […]
Ulica koja će se zvati mojim imenomNeka bude strmaNeosvijetljena —Gospoda da u njoj slobodno prnuPijanci da puste glasa, mačkeDa se prče u veljačiKiša da je dereStuden u studenomKozomor i tlapnja besanih daju joj bojuI ti, još dijeteDa se prvi put u njoj poljubišS jednim, sklapajući očiUpućujući svoje čiste misliOnom drugom. […]
Mora da je nehoticepreneo na nasto sirovo uzbuđenjestvaranjakoje je i sam osetiokada je prvi put stvorioi pomislio“dobro je” I od tadasvi nesrećniciotpadnicibezumnicikoračaju istim putemu strasnoj željida stvoreu osete da“dobro je” a ta prva tvorevinatako je brzo pokazalasvoje nesavršenstvopopustio je materijalrascvetale su se pukotinekroz koje sada curisva promisao ipakostala je ta […]
Ispadne iz razjarenosti proleća,Sunce joj privezuje puteve uz tišine,Korak noći je vidi,Obraslu u dan požude. Zastakljena u uglovima svoje smelosti,Ipak razbija staklo sadašnjosti,Vetrovi joj raspiruju oblike,Izgnane u obesne dijaloge noći. Jutro je crta u preneraženim tišinama,Sklanja njenu LepotuU nepoznate glasove postojanja. Sanda Ristić Stojanović