Avangardno Sunce čestita mi neke
nepoznate reči.
Zastane i smrt pred
nekim prizorima reči što
se brzo premetnu u
ogoljeni spoj avangardnih senki i života.
I avangardni Mesec se seća prizora ulice
iz kojih ponekad
ispadne lobanja samoće a
nekada samilost Sunca.
Avangardno Sunce zna da prepozna
svoj sjaj u pesniku.
A smrt?
Smrt gleda u avangardnost jeseni,
u našu iskrenost i
misli da nikada nije bila avangardna.
Smrt i život kao dva čoveka iz
džepova vade stihove o prolaznosti.
Sanda Ristić Stojanović
