Subjektivno Suncebaca se u čeljust ratovau čeljust odlazaka. Koraci traže pravo dabudu pesnici,da fotografišu senke jedne naše ludosti. Srce seseti svoje pesnice kojamože lupiti o sto samoće. Tišina gradi sopstvene zgradeuseljava stanare koji liče naiskrenost vekana avangardnost srca ovog vremena. Neki besnagrdi sopstveno vrememestom pesnika u prostoru. Sanda Ristić Stojanović

U ateljeu pokrštenom našim lavirintima,slikar se okreće u slici zemlje,slikar gori kao jednačina Sunca i vremena,slikar postaje trag Mesecai obrt raznih lica epohe.Konji iznenadnosti galopiraju kao slika vremena,satovi se udvaraju slikama vremena,satovi udaraju rukama epohesvoje sopstveno prisustvo. Sanda Ristić Stojanović

Avangardno Sunce čestita mi nekenepoznate reči.Zastane i smrt prednekim prizorima reči štose brzo premetnu uogoljeni spoj avangardnih senki i života.I avangardni Mesec se seća prizora uliceiz kojih ponekadispadne lobanja samoće anekada samilost Sunca.Avangardno Sunce zna da prepoznasvoj sjaj u pesniku.A smrt?Smrt gleda u avangardnost jeseni,u našu iskrenost imisli da nikada […]

Reći ću da postoji siromaštvo,avangardizam se presvlači čas u dan čas u noć,ali neko prosi i toje grafika večnog bola,i ogoljenost našeg unutrašnjeg plakata ljudskosti.Jer daćemo prosjaku neštoa na tom našem unutrašnjem plakatu ljudskostizvezde će se više baviti našom anarhijom,noć će se predstavljati kao bol pesnika,čitava će civilizacija stati na […]

Život i smrt zure u ratove.Socrealizam i apstrakcija seotimaju o krik planete.Pesma iskorači iztog krika i krenu niz tokovenovih značaja inovih beznačaja. I sve je moglo biti pesma,ali u pesnika se samozari strast i on postalegitimacija ljubavi alii opelo svega. Život i smrt,preinačuju svakodnevne prizore uten pesme iu budućnost pesme. […]

Roje se sitnice oko trećeg svetskog rata,a onda te sitnice postanu krvave,postanu mi,zjapi scena krvava,kroz koju ulazimo, prolazimo, odlazimokao duhovi,i odjednom dno trećeg svetskog rata,Bog i Đavo zavlače ruku u to dno,izvlače ruku krvavu,ali se ne rukuju,možda napišu pesmu svako svoju,a pesnik on je treća strana trećeg svetskog rata,njegova pesma […]

Buduća važnost pesmeodmerava Sunce,životu i smrti daje iskrenost,pesnika nađe u nekojdekadentnoj rečenici Meseca. Buduća važnost pesme,spušta se na dno čoveka,izbacuje odatle nepotrebne stvari inepotrebne pesme,zaključava se u sopstvene lomače. Sanda Ristić Stojanović

Moje lice izaziva noć da na rukama donese sebe Erotici.Moje ruke kidaju srodnost dana sa ljubavnicima neba i zemlje, stvarajući novu vrstu ljubavnika.Moja lepota, zauzima najveći mogući prostor nesvestice noći.Tvoje telo se upravo izbavilo iz najvećeg koncentracionog logora ljubavi.Noć nas razbaca u iskrenost i neiskrenost beonjača ljubavi.Moja noć, kidiše kao […]

Sunce ga mlatiPokušajima zvezda daIzdube u boku vremenaJedan mali oreol noći. Na ulici ga prepoznašeBančenja senki ukletih,Koji držeći čašu bekstva,Piju njegovo prisustvoOkumljeno sa bekstvomReči smrt u samu sebe.Razbarušena kob luta gradom,Crta po silueti tuđih sudbina,Skitanje smrti u lutanjima pesnika. Sanda Ristić Stojanović

Verovati kao lice koga jepesma izjednačila sa gestomsa civilizacijomsa zvezdom. Verovati nadomak dubina koježele sve i pesme i zvezde inaš pogled. Verovati onako kako ogoljenosti imajunešto od pogleda,od iznenađenja iod zvezda. Verovati kaoisukana zvezda koja prednjačiu svojoj oceni života i smrti i civilizacije. Sanda Ristić Stojanović