Jasan Pogled
Šta ostade od lepih trenutaka? Blesak oka, kap mirisa, uzdasi na reveru, dah na staklu, trunka suze i tuga pod noktom. A onda, verujte mi, skoro ništa. Dlan dima cigarete, poneki hitri osmeh i nekoliko reči uskovitlanih u kutu kao smeće terano vetrom. I još, da ne zaboravim, tri snežne […]
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЈЕО СМРТ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА Сажетак Есеј представља анализу Пекићеве приповетке „Човек који је јео смрт“, с посебним освртом на анализу главног актера. Кроз карактеризацију, бавимо се анализом појма слободе, као и избора и последица који су с тим у вези, да бисмо се осврнули и на питање […]
“Ljudi su lutke i sjede po raznim civilizacijama kao po izlozima”, mislio je Filip promatrajući ovu elitu na liepachovskoj terasi. “Kao manekeni sjede te lutke po izlozima, a odostraga, u pozadini, nekakvi nevidljivi aranžeri preoblače te lutke uvijek iznova u druge krojeve i u druge običaje, i to se […]
Budeći se prije svitanja, u tuđoj kući, čujem radio iz kuhinje. Sumaglica praminja ispred prozora dok ženski glas čita vijesti, a onda i vremensku prognozu. Čujem to, i kako meso cvrči sjedinjujući se s vrelom mašću u tiganju. Slušam još malo, u polusnu. I sve je isto, no ne baš […]
Beda nije samo patnja: ona je u osnovi velikog broja ljudskih oblika, a funkcija književnosti je da označi njihovu vrednost (takav je slučaj s krajnjom nemaštinom u kojoj zarazne bolesti, kao što je lepra, ljudima koje napadnu daju takvu veličinu koju je nemoguće dosegnuti u uobičajenim okolnostima). Da […]
Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti i režu mi zjene izlomljene bore… Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti, a ja čujem tihe, nježne razgovore. Još jednom, majko, o još samo jednom tople prste ti u kosu mi uroni, da osjetim, majko, u tom jutru lednom žar ljubavi tvoje… I dok […]
Bio sam ukočen i hladan, bio sam most, razapet nad provalijom. S jedne strane sam se ukopao vrhovima peta, sa druge strane šakama, zube sam čvrsto zabio u ilovaču što se mrvila. Skutovi kaputa lepršali su mi oko bokova. U dubini je hučao ledeni potok pun pastrmki. Nijedan turist nije […]
Uneo je svetlost u posuknulu tminu, i tu svetlost od onda čuva svaki njegov redak. Istina, lepota, smeh, poštenje, iskrenost, vedrina – svetle već dve hiljade i pet stotina godina. Raspolažemo sasvim čudnom srećom da u Evropi najbolji bude bas naš prevod Aristofana. Bela Hamvaš Aristofan – tragedija […]
Ja, Bertolt Breht, potičem iz crnih šuma. U gradove me je donela moja mati Dok sam joj u utrobi ležao. I hladnoća šuma Sve do smrti će u meni potrajati… 2 U asfaltnom sam gradu kao kod kuće. Od samog početka Dobijam mira i svete vodice koliko mi volja: Novina. […]
Nemoć sveta u ratu dolazila je da se isplače, kad bi žene i deca otišli, po hodnicima s bledom, mrtvačkom svetlošću gasnih svetiljki, pošto se završi poseta, vukući noge obrazovali su veliko slinavo stado, ništa bolje, odvratno. Za Lolu je poseta tom kao nekom zatvoru gde sam bio, opet bila […]