Anatomija Fenomena

Anatomija Fenomena

Pesma o pesmi [Tema: Branko Miljković]

Pesma je niz oslepljenih reči Ali je njihova ljubav sasvim očigledna. B. Miljković: „Kritika metafore“ Nema, takoreći, nijedne Miljkovićeve pesme u kojoj se direktno ili indirektno ne apostrofira poezija, pesnik ili pesma. U stvari, čitava njegova lirika je jedna prilično nametljiva demonstracija poet ske specifike, jedna relativno dosledna primena čvrsto […]

Anatomija Fenomena

Seneka [Sto knjiga koje bi spasio Bela Hamvaš]

Od svih poznatih proznih stilova Seneka se najviše približio idealnom. Veliki prozni pisci uvek dopuštaju sebi neku retoričku dikciju, neku liriku, nešto što nije proza. Pročitaj jedno od Senekinih moralnih pisama Luciliju, i saznaćeš kako treba pisati savršenu prozu. Niče je rekao za njega: primum scribere, deinde philosophari – prvo piše pa […]

Anatomija Fenomena

Trula inteligencija [Tema: Bulgakov]

Rastali smo se u junu. Došao je tad kod mene, smotao krdžu i mrzovoljno rekao: – E pa, eto, završih univerzitet. – Čestitam, doktore – odgovorih od srca. Budućnost koja se otvarala pred novopečenim doktorom izgledala je ovako: u odeljenju za zaštitu zdravlja rekli su mu: „Slobodni ste“, u domu […]

Anatomija Fenomena

Najtiša [Tema: Raičković]

Pesmo, mala zvezdo!pođi sa mnom ćuteći po travi. Bockaće nas suve grane, suve vlati.Obići ćemo mesta gde su mravi.pođi pesmo, sa mnom ćuteći po traviI čelo mi pozlati. Ja sam dobar i ćutaću:Gledao sam dugo kamen kako ćuti.Gledao sam dugo drvo kako pati:Stoji samo raširenih ruku. Dođi, kao cvet tek […]

Anatomija Fenomena

Navij sat [Tema: Bukovski]

samo spori dan što prelazi u sporu noć.što god radiosve ostaje isto.mačke spavaju, psi nelajusamo spori dan što prelazi u sporu noć.ništa čak ne umire,samo još čekanje kroz spori dan što prelaziu sporu noć.ne čuješ čak ni vodu kako teče,zidovi samo stojea vrata se ne otvarajusamo spori dan što prelazi […]

Anatomija Fenomena

Kišova estetika i poetika (3) – Jedinstven dokaz vaskrsenja mrtvih [Tema: Kiš]

Literatura i život se dodiruju u smrti jer je kraj ono što obezbjeđuje njihov uzajamni smisao. Sagledavajući životne relacije pod prizmom smrti, Kiš je doveo u vezu realno i metafizičko vrijeme, utvrdio tačke njihovog kontakta u realnosti. U svijetlu takvog iskustvenog horizonta i uvažavanja smrti kao posljednjeg neprijatelja čovjeka brišu […]