Jasan Pogled
Pozorišna poza ne rađa veličinu; ko god zauzima stav, lažan je. Čuvajte se svih ljudi koji deluju slikovito! Pozorišna slika heroja. Mramorna laž uklesana u kamen. Rađa se slikovita legenda: neustrašiva herojska glava, visoko zasvođeno čelo izbrazdano mračnim mislima, talas kose koji pada preko ponosnog vrata. Ispod gustih obrva blista […]
Za primenu rečenoga o arhaičkom čoveku, i da tražimo, nećemo naći bolji primer od budističke Pugala Panati. Ova knjiga o ljudskim fizionomijama zbog toga je odličan primer jer ne samo da je sistematična i upravo zbog toga se veoma dobro može upoređivati s modernim karakterologijama, nego i pruža jasnu sliku […]
Detinjstvo i mladost Bernarda Šoa Godinu dana pred svoju smrt (1949. godine) Džordž Bernard Šo ili, kako su ga po inicijalima njegovih imena nazivali Dži Bi Es, skupio je u jednoj knjižici skica za svoj autoportret1. Tu, između ostalog, stoji da je sve što mu se događalo dobijalo oblik knjige […]
Brazilejra do Šijado, jedan od najglasovitijih književnih kafea Lisabona, nalazi se u srcu grada, u četvrti obnovljenoj prema prosvetiteljskim kriterijumima markiza od Pombala nakon zemljotresa koji je 1755. razorio Lisabon. A ispred kafea, praktično usred stolova u bašti, od pre nekoliko godina postavljena je bronzana statua pesnika koji je u […]
Kažemo „stolica“, ili „prozor“, ili „časovnik“, što su reči koje označavaju proste predmete iz ovog krutog i beznačajnog sveta koji nas okružuje, a ipak, odjednom tim rečima prenesemo nešto tajanstveno i nesaopštivo, nešto poput nekog ključa, neke patetične poruke iz duboke oblasti našeg bića. Kažemo „stolica“, ali zapravo nećemo da […]
U svojoj priči Sarrasine, Balzak opisujući kastrata prerušenog u ženu, napisao je i ovu rečenicu: „Bila je to prava žena, s nenadanim strepnjama, iracionalnim hirovima, instinktivnim brigama, smjernom smionošću, usplahirenošću, i sa finom osjećajnošću.“ Ko to govori? Da li je to junak priče koji želi zanemariti da je kastrat sakriven […]
Izabela Aljende rođena je 1942. godine u Peruu, Limi. Nakon razvoda roditelja koji je usledio 1945. godine, Izabelu majka odvodi u Santijago u Čileu, u kuću sopstvenih roditelja, gde devojčica i odrasta. Godinama kasnije, kuća bake i deke ponovo oživljava: metaforično u autorkinom prvom romanu naslovljenom „Kuća duhova“, i bukvalno, […]
I Eksploatacija večitih i opsesivnih literarnih tema i njihove varijacije karakteristične su pojave u savremenoj književnosti. Umjetničko odevanje i nadgradnja te stare priče postupak je koji Meletinski naziva mitologizmom. A „smisao mitologizma 20. veka nije samo i nije toliko u razotkrivanju zakržljalosti i izopačenosti savremenog sveta koliko u očitovanju izvesnomenjivih […]
Za Sabata se ne bi moglo reći da je rođeni pisac: njegova prva interesovanja nisu imala nikakve veze sa književnošću. U memoarima beleži da je kao dečak samo hteo da slika, i slikanju je posvećivao svoje srećne sate, praveći portrete i pejzaže. Međutim, kako je rastao pored svojih desetoro braće […]
Od mesijanizma do revolucije i događaja 1. U svojim tumačenjima mišljenja Waltera Benjamina koja su kristalizirana u monografskoj knjizi Anđeo povijesti i Mesija događaja: Umjetnost-Politika-Tehnika u djelu Waltera Benjamina, objavljenoj 2018. godine u izdanju Fakulteta za medije i komunikacije iz Beograda (ur. Obrad Savić https://knjige.fmk.edu.rs/product/andeo-povijesti-i-mesija-dogadaja/ ), iznio sam postavku da je njegova autentičnost […]